У пројекат „Од шума за шуме“, који је покренуло Удружење власника приватних шума Бор из Ужица, укључиле су се и општине из још три округа у Србији. Међу њима су Беочин, Бач и Тител из Јужнобачког, Пирот из Пиротског и Сурдулица и Владичин Хан из Пчињског округа.
Покретач пројекта, Удружење власника приватних шума Бор из Ужица, сматра да је успело у томе да општине Златиборског округа усмери ка наменском трошењу средстава добијених од такси за посечено дрвеће, тј. за акције попут пошумљавања, заштите од пожара или изградње шумских путева. Циљ им је да научено поделе и са још неким општинама где постоје значајне површине под шумом.
„Очигледно је да су удружења власника приватних шума заправо и покренула ову ствар са мртве тачке. Комунална и јавна предузећа за газдовање шумама имају средства доступна из републичког фонда и њима није ни неки интерес да се обраћају локалним самоуправама. Дакле, они који су имали интерес од фонда који доспева у локалне самоуправе јесу заправо власници приватних шума, који су то и учинили“, каже Ђорђе Марић, менаџер пројекта.
Приходи остварени од такси за посечено дрво у мери од 70 одсто одлазе у републички одн. покрајински, а 30 одсто у локални буџет. Један од видова коришћења средстава од стране локалне самоуправе је и улагање у одржавање направљених шумских путева, јер пракса показује да после две године, колико се за њихово одржавање стара Управа за шуме, они углавном бивају запуштени.
„Истовремено, то је у ствари део мреже атарских путева, који су као некатегорисани путеви у надлежности локалних самоуправа. Ми апелујемо на локалне самоуправе да део ових средстава употребе за одржавање тих путева. Две године је гарантни рок у којем је покривено одржавање пута, након што смо га ми исфинасирали. Али, након тога путеви наравно пропадају и потребно је улагати“, каже Љиљана Совиљ из Управе за шуме при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде
Пирот је један од нових учесника у овом пројекту, а као главну добит коју очекују за наредни период је унапређење туристичког потенцијала Старе планине управо кроз наменско улагање средстава из фонда за шуме.
„Постављање туристичких табли, уређење трим стаза и сигурно још доста неких ствари које ће нам бити корисне а које ћемо сигурно реализовати. Пирот је препознат као град са добром праксом, који је реализовао доста пројеката пошумљавања што преко министарства, што преко самофинансирања или суфинансирања у пројектима“, каже Ана Петровић, саветница на пословима заштите животне средине у Пироту.
Пчињски округ знатно је шумовитији од Златиборског, али остварује знатно мање приходе од сече шума. Основни разлог је то што су таксе за четинарско дрвеће много више, јер се оно сматра квалитетнијим за индустријску обраду. Ипак у општинама овог округа које су се укључиле у пројекат, а то су Сурдулица и Владичин Хан, верују да би наменско трошење средстава из фонда за шуме на локалном нивоу могло допринети развоју туризма овог краја.
„Имамо Власинско језеро, наш туристички потенцијал, тако да бисмо могли да урадимо и неке стазе и промовишемо тај део наше општине. Близу 877 хектара је површина под шумом, тако да смо ми израдили основу газдовања и послали министарству, али имамо неколико примедаба. Пре свега је то запошљавање стручног лица, техничара, инжењера шумарске струке, како бисмо ту шифру делатности прилагодили и дали нашем ЈКП Водовод да газдује том шумом“, каже Милош Радојичић, заменик председнице опстине Сурдулица
Приватне шуме су у симболичној мери присутне у Војводини, тако да је у покрајини неопходна алтернатива удруживању шумовласника. Беочин је општина која има израђен програм наменског трошења средстава од такси за шуме. Већи део овог места гравитира ка Националном парку Фрушка Гора, тако да имају значајну површину под шумом, али додатно пошумљавање виде као једну од могућности.
„По мени би требало да се цео фонд раздвоји на пар фаза. Да се један део пошумљава, а такође и да се доста улаже у обнову шумских путева као и за противпожарну заштиту“, сматра Весна Поповић, руководилац Одељења за урбанизам и животну средину у Беочину.
Програм наменског коришћења средстава израдила је и општина Бач , али сматрају да је неопходно додатно га унапредити, како би се приходи од сече шума користили на прави начин.
„Много смо заинтересовани за неке нове видове, а то су нека игралишта за спортско рекреативне центре и комунално оопремање, с обзиром на то да шума имамо довољно, али свакако њихово уређење и одржавање јесте питање на којем требамо да радимо“, каже Јелена Ковачевић, руководилац Одељења за привреду и пољопривреду у Бачу.
Један од главних циљева пројекта је упознати локалне самоуправе са начином наменског трошења саредстава из фонда за шуме, који је дефинисан Законом о шумама. Општине и градови у обавези су да најкасније сваког 31. марта Управи за шуме доставе извештај за претходну годину о износу прихода од сече шума, као и о томе у коликој мери и на који начин се та средства троше, а све ово подложно је контроли Државне ревизорске институције.
Овај текст и пропратни видео материјал рађени су у оквиру пројекта „Од шума за шуме“, који спроводи Удружење власника приватних шума Бор из Ужица, уз подршку Европске уније. Ставови изнети у овом медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа или институције који су доделили средства.
