Привредно друштво за развој пољопривреде општине Чајетина, „Златиборски еко аграр“, залаже се да свим пољопривредним произвођачима са територије општине Чајетина пружи подршку и могућност да науче нешто ново у области којом се баве ради постизања што бољих резултата. Ових дана су у просторијама „Еко аграра“ уприличене радионице о резању воћа, као и показни рад на терену од стране стручњака Пољопривредно- саветоветодавне стручне службе „Моравица“.
„Златиборски Еко аграр“ у сарадњи са Пољопривредно- саветоветодавном стручном службом „Моравица“ из Ужица, претходних дана је спровео едукацију на тему „Резидба воћа“, а јуче су у Шљивовици на газдинству Дејана Шкодрића приступили и практичном раду у воћњаку.
"Имали смо прилику да мало причамо о историјату резидбе, физиологији, узгојним облицима, значају резидбе и уопште приступу резидби као помотехничкој мери. У данашњем раду имамо за циљ да то на терену презентујемо, шта и како треба радити да би постигли боље резултате у воћарској производњи", каже Андрија Радуловић, дипл. инжењер пољопривреде у "Моравици".
Овом приликом је едукатор из „Моравице“, дипломирани инжењер пољопривреде Андрија Радуловић, напоменуо да је овај део Златибора оскуднији у плодном земљишту и да тиме гајење воћа на 800 м надморске висине захтева и другачији приступ од онога у равничарским крајевима.
"Наравно, крушка нпр. у високоинтезивним засадима има сасвим другачији узгојни облик, другачију подлогу. Овде се ради о крушци вилијамовци, подлога - мислим да је дивљака јер на овим просторима је обавезна дивљака као подлога ради бујнијег пораста. Земљиште је оскудније у хранљивим материјама и механичком саставу. Касније ћемо и неку шљиву погледати и орезати, јер свака воћна врста има неке специфичности у резидби и то се мора поштовати."
За богату бербу је нарочито значајно зимско орезивање, такозвана резидба за род. Неорезане воћке често носе много мањих плодова, што оптерећује гране које у лето под теретом на крају пуцају. Такође се морају поштовати и рокови резидбе, нагласио је Радуловић. Јабучасте воћне врсте могу се резати од момента опадања листа па све до пред кретање вегетације, док се коштичаве врсте у овим крајевима морају орезивти кад прођу ниске зимске температуре, односно на крају зиме, пред кретање вегатације.
