У топлој, претпразничној атмосфери бибнлиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, синоћ је одржано поетско-музико вече Небојше Миловановића.
Поетско-музико вече Небојше Миловановића, које је синоћ одржано поводом 8.марта у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини, било је мало светковање у част поезији, љубави и свему што човечији живот обогаћује и чини га лепим. Уз стихове Антића, Андрића, Црњанског, Вите Николића, Десанке Максимовић, Љубе Симовића, Добрице, Ршумовића, Црнчевића ... и уз музичке аранжмане, које је на клавиру као пратња изводио пијаниста Никола Видојевић, ово вече је имало посебан, упечатљив тон.
" Неке песме које су чак и написане давно, неке и не тако давно, када им дате неки свој печат - да их не изговоримо флах, а опет да нађемо границу између говорења поезије и онога што је глума јер то није исто, кад нађемо то тумачење, онда некако оне добијају на актуелности", каже Миловановић.
Небојшу Миловановића је чајетинска публика имала прилику да, у сличним програмима, види у неколико наврата, а то задовољство делили су и посетиоци Златибора. Да су утисци и публике , и глумца слични, потврдио је и сам Миловановић.
"Вечерас је било тако посебно зато што сам поново видео нека лица која долазе. Ово је релативно мала средина и онда сам видео поново неке људе, и то је оно што је моје задовољство! То значи да је поезија жива, јер сваки пут кад изговорим неку песму, ја је изговорим другачије, као у позоришту. Ово и јесте позоришна форма, вечерас је то у библиотеци, али је позоришна форма. Јер, све је неки наш сусрет. И вечерас кад ви мене интервјуишете и кад постоје гледаоци који ће то гледати, то је неки сусрет. Ако није сусрет - онда није добро", нагласио је Небојша Миловановић.
