У Чајетини је основана земљорадничка задруга „Златиборска врела“, која има за циљ унапређење пољопривредне производње у овој општини. Примарни циљ је да се свима који се баве било којом граном пољопривреде пружи подршка у производњи и омогући сигуран откуп производа. Детаљан програм рада задруге, на Оснивачкој скупштини присутнима је представио члан радне групе, Милија Јездимировић.
Стручну радну групу која је имала задатак да направи дугорочни програм економског развоја пољопривреде на подручју општине Чајетина, формирао је Општински одбор ПУПС-а 2104. године. Резултат њиховог интензивног рада је оснивање задруге „Златиборска врела“, са седиштем у Чајетини, која ће имати своје огранке у месним заједницама на подручју Општине. На првој седници Скупштине задруге, за директора је изабран Душан Кнежевић (власник Ветеринарске станице у Чајетини), за председника Скупштине Горан Вилић (власник ИМ "Златибор-Чајетина"), за председника Управног одбора Коста Михаиловић, a за председника Надзорног одбора Раде Вирић.
Са власником чајетинске кланице, Гораном Вилићем разговори су започети доста раније, на тему сарадње са пољопривредним произвођачима о узгоју крупне и ситне стоке за потребе овог индустријског погона.
„Оно што могу обећати задругарима и свима који су укључени у овај посао је то да ће кланица све да откупи, колико они буду имали снаге да произведу. Поред тога, имамо у плану да попунимо оборе који су већ годинама празни, те да произвођачима понудимо сточну храну као и све друго што је потребно за набавку товног материјала“, рекао је Вилић. Додаје да је кланица у Чајетини једна од највећих у Србији за клање крупне стоке. Као таква, препозната је од стране привредника Турске, са којима је недавно склопљен уговор о сарадњи, тако да ће наредних месеци у ову државу бити извезено 5 000 тона меса. Према Вилићевим речима сировина ће се првенствено обезбеђивати са подручја Златиборског округа, а онда и из других крајева.
Оснивачкој скупштини присуствовао је председник Задружног савеза Србије, Никола Михаиловић, рекавши да је програм рада новоформиране задруге у Чајетини добро осмишљен.
„Истичем улогу локалне самоуправе, чији значај се све више препознаје. Општина Чајетина обилато помаже задругарству и пољопривреди. Ту сми и ми из Задружног савеза, али битнији су задругари који су ту у великом броју. Радује ме што ту има и младих људи у сарадњи са старијим, искуснијим, који памте нека друга времена, да ми не поновимо неке грешке. Добра полазна основа, веома озбиљна оснивачка скупштина задруге. Очекујем да ћемо урадити један добар програм, задруга ће се јавити на конкурс следеће године и надамо се да ће добити одређена новчана средства“, наводи Михаиловић. Задругарима и свима који претендују да то постану поручује да ће Министарство за регионални развој РС помагати индивидуална пољопривредна газдинства, касније удружена у задруге, што потрђује да се однос државе према задругарству знатно поправио.
Власник фарме коза и оваца у Семегњеву, Владе Јокић, на оснивачку скупштину допутовао је из Париза, где живи већ 20 година. Сматра да је овакав вид удруживања пољопривредника веома користан:
„Оснивање задруге је битно у сваком погледу. У вези набавке сточне хране, пласмана производа, евентуално набављања сертификата органских произвођача, јер је то појединцима веома тешко, скупе су комисије, дуге процедуре, обимна администрација... У задругама је то много лакше“.
Председник Управног одбора новоосноване задруге, и директор задруге „Српско – Руског пријатељства“, Коста Михаиловић је истакао да је подручје општине Чајетина веома погодно за развој сточарске производње, како крупне тако и ситне стоке. Самим тим и производњом меса, сира, кајмака, млека и других млечних производа који су на Златибору давно оцењени као врло квалитетни. Међутим, златиборски сир и кајмак није заштићен као регионални производ, па се на пијаци Златибор ови производи продају са подручја целог региона као златиборски. С' тога ће, каже Михаиловић, један од циљева задруге бити и заштита географског порекла златиборских производа.
Драгана Росић
