Отворена је 30. јубиларна ликовна колонија „Трнава – Владимир Митровић“, у амбијенту села Трнава и домаћинству породице Митровић. Организатори овогодишње ликовне колоније су: Културни центар Чајетина у сарадњи са Туристичком организацијом Златибор и Атељеом „Трнава“, а ове године подршку у организацији је пружиo и Музеј „Старо село“ Сирогојно.
30. јубиларна ликовна колонија у Трнави,ове године симболично је отворена изложбом слика и камених скулптура творца овог сликарског догађања, Владимира Митровића. Битно је подсетити да је свих ових година трајања колонија окупила преко три стотине уметника из земље и иностранства.Отварајући овогодишњу ликовну колонију, добродошлицу гостима и уметницима у име Културног центра Чајетина,пожелела је Горица Станић.
„Велико је задовољство свих ових година било радити пре свега са уметницима, са породицом Митровић, која из године у годину има велику жељу и вољу да ово организује са нашом установом, са Туристичком организацијом Златибор. Сећање на Влада Мировића, који није са нама од 2016. године, траје кроз његове слике, скулптуре“.
Завичајни песници, Мирјана Ранковић Луковић и Вукомир Божанић посветили су своја дела незаборавном уметнику и његовом стваралаштву, Владу Митровићу . Текст Мирјане Ранковић Луковић, говорио је Жарко Божанић.
„Напросто те видим, таквог какав си био, таквог какав би био и таквог какав ћеш бити у нашим сећањима, у нашим причама и у осећањима и сећањима оних који те познавали нису, али нам верују, па те таквог и сами као памте, Владимире Митровићу.“
Вукомир Божанић рекао је нешто више о Владимиру Митровићу, а на крају је прочитао и своје две песме које је посветио оснивачу ове колоније. Једна је настала 2015. године на колонији, док је другу написао након његове смрти.
„Влада сам познавао и сарађивао с њим тек 5-6 година. За то време сам спознао величину самоуког уметника. Само њему знаним језиком, шапатом, разговарао је са каменом, не само са ових простора, него и даље. Кад би хтео да дарива, а то је често чинио, тражио је од тог неког да донесе камен из свог краја. Поред великог уметника, то је био и велики човек, домаћин, глава куће из које нико није отишао празне руке. Био је велики човек, људина, а опет тих, скроман и ненаметљив, тако да сам уверен да ће тек будућност вредновати величину његовог уметничког дела, не само на овим просторима, него у целој Србији и свету.“
Током трајања ликовне колоније у Трнави, златиборски пејзажи су стална инспирација уметницима, па тако годинама уназад настају права ремек дела. У овом амбијенту 12 сликара ће стварати до 17. августа, а многи од ових сликара били су гости претходних сазива и радо се одазивају позиву на ново зборовање.
Сања Глишовић
