Након одржаног Јавног часа, у склопу осмишљеног програма ученика Угоститељско -туристичке школе и професорке Софије Павловић, у холу Дома културе отворена је изложба „Село моје лепо“ професорке ове школе, Весне Кнежевић.
Изложбу фотографија под називом „Село моје лепо“ отворила је историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић рекавши између осталог да „аутентичност и спонтаност чине фотографије ауторке Весне Кнежевић вредним записом из природе и документом етнографског карактера, док их дар да одабере мотив, сврстава у уметнички подухват вредан пажње.
„У данашње време када је техника свима доступна, претпостављам да свакодневно на свету настане милијарде фотографија такозваних ишкљоцаних фотографија без посебне намере које имају свакако неку документарну вредност. Ове фотографије су такође снимљене телефонским апаратом, мађутим, оно што их чини другачијим од уобичајеног шкљоцкања телефоном, то је одабир мотива, то је нека емпатија која је врло очигледна на овим фотографијама наше професорке Весне, са местом догађања, а то је лепо село Мушвете. Ја сам имала задовољство да једном и будем тамо у домаћинству Кнежевића. На овим фотографијама не примећујете присуство фотографа. Природа, збивања у њој, људи који тамо живе и раде, делују као да су истргнути из најнепосреднијег тренутка свог живота, јер је Весна на неки суптилни, фини начин успела да ухвати те тренутке“, каже Катарина.
Фотографије су, каже ауторка изложбе, настајале током последњих десетак година, на њеном путу од куће до посла и назад. Од преко хиљаду, усликаних по лепом и мање лепом времену, није било лако издвојити тридесетак колико их је изложено, јер свака је посебна на свој начин, значајна због онога што представља, а осликава неисцрпне лепоте Мушвета .
„Кад год је лепо време, али небитно и ако је снег, ја проводим време у Мушветама, дружим се са природом и са људима који живе тамо, тако да је настало негде око хиљаду фотографија. Свака од њих има своју душу и јако је било тешко, када је Софија Луковић дошла на идеју да моје фотографије буду део њеног јавног часа, које фотографије издвојити. Захвална сам на свему и њој, и мојој Јелени, колективу, Културном центру Чајетина и Николи Смиљанићу који су финансирали и организовали све ово“, рекла је Весна Кнежевић, ауторка.
И сам назив изложбе, на први поглед једноставан, препун је љубави и плени једноставношћу те преданости природи, људима, догађајима. Са Весниних фотографија, како је записала Катарина Доганџић Мићуновић, миришу трешње и јабуке колачаре, пољско цвеће, прашњава чатма и чистота снега. Разнеженост код посматрача побуђује сусрет са јагањцима, пуним кошницама, али пре свега куће у којима знамо да су се родили „наши стари“. „Село моје лепо“ је изложба вредна пажње, јер оплемењује душу добрим стварима и подсетник је на негдашња мерила лепоте, здравља, доброте.
М.Ранковић Луковић
