У оквиру манифестације "Духовним стопама" синоћ је у Културном центру на Златибору отворена изложба копијa фресака из манастира "Богородица Љевишка", у сарадњи са Народним музејом Србије, након чега је представљена књига "Косово и Метохија - стари путописи", ауторке др Ане Стишовић Миловановић.
Догађају су присуствовали министар за бригу о селу Милан Кркобабић, председник Скупштине општине Чајетина Арсен Ђурић, као и бројне личности из културно-уметничког и верског живота.
"Част ми је да у име председника Републике и у име Владе Републике Србије будем овде вечерас са вама, и да уживам у прилици да погледам ове копије икона из, ја бих рекао, српског Призрена. Призрен је престони град два наша цара, Душана и Уроша Петог. После тога, знамо шта се све догађало, знамо да је Богородица Љевишка затрпана малтером све до 1950. године. А, онда су Живковићи успели да тo одраде на прави начин, и сад имамо прилику да ово видимо. То раздобље у српској историји и култури је нешто што је темељ нашег културног и националног идентитета."
Министар Кркобабић је нагласио и важност ове манифестације која омогућава младим нараштајима да се упознају како са националним тако и са својим духовним идентитетом.
Изложбу је отворила директорка Културног центра Даница Јевтић Шишовић, и захваљујући се уваженим гостима нагласила:
"Велика је ствар што је Љевишка данас на Златибору, Ми смо од наших старијих научили да волимо оно што је у Србији настајало вековима, да волимо оно што имамо на Златибору и ако то не пренесемо нашој деци ништа нисмо урадили. Наша деца на Златибору се поносе вуненим чарапама, сиром и кајмаком. Прошла су времена када смо гледали вредности које су са Запада, дошли смо у ситуацију да сада људи долазе код нас."
Од укупног опуса од 148 копија фресака из манастира, изложено је њих 40, које су педесетих година прошлог века израдили кописти фресака Зденка и Бранислав Живковић, а историју настанка ових копија објашњава др Бојан Поповић, руководилац Галерије фресака Народног музеја Србије:
"Они су конзервирали, скидали и откривали живопис Богородице Љевишке, јер је она до тада била претворена у џамију. Они су пет година успешно радили конзервацију Храма, али су додатно радили копије мотива, детаља живописа овог манастира. Направили су око 150 дела и које су изложили и то је тада било велико откриће, чак и на светском нивоу. Изложба представља најважније мотиве из Богородице Љевишке која је била Саборна црква Призрена и престоница Србије. У изложби можемо да видимо како изгледа живопис од куполе до патоса и од олтара до спољне припрате. Занимљиво је што је на фрескама држава представљена на упечатљив начин, са младом представом Краља Милутина, једним од његових првих портрета, којих је очувано око 16, где је он представљен као византијски цар, са куполастом круном, па до његових предака и првих ктитора Богородице Љевишке. Надамо се да ће и ова изложба осветлити духовном светлошћу Златибор у наредних месец дана".
У духовном амбијенту и изведбу косовских песама младих солисткиња, представљена је и књига "Косово и Метохија - стари путописи", коју је приредила др Ана Стишовић Миловановић, књижевни теоретичар и научни сарадник у Институту за српску културу из Лепосавића.
"Књига је настала као плод истраживања важног жанра као што је путопис, у којем се измеђусталог можемо бавити намерама путописца али и занимљивим чињеницама, те је ова књига објединила различите српске и стране путописе од 15 до 20 века. Књига је плод интересовања за српску културу и баштину, паралелно трајање различитих народа нација на територији Косова и Метохије, свим бурним социјалним збивањима, али је измеђуосталог основни наум из путописне грађе био покушај да се одгонетне та загонетка прошлости, тај тамни вилајет у који сви понекад морамо заћи да бисмо знали ко смо и шта смо. И да бисмо кроз разумевање прошлости дошли до онога шта је поимање садашњости и онога што данас живимо."
На значај овог догађаја, споја изложбе копије фресака косовског манастира и књиге путописа са Косова и Метохије, осврнуо се на крају вечери и министар Кркобабић.
"У сусрет Сретењу ово је је изузетно битна ствар, спона Косова и Метохије и Златибора. Ова културна баштина представља наше исходиште, нешто што нас веже за један део Србије, и то неотуђиво, и ја сам више него задовољан што сам имао прилику ово да видим. Видети ово богатство је велика ствар."
Изложба ће у галерији Културног центра "Златибор" бити отворена до 10. марта ове године, а улаз је слободан.
