У Галерији Културног центра „Златибор“ Чајетина, синоћ је отворена изложба слика Анастасије Драговић.
„Нек` се веселе небеса и земља нек` се радује“ назив је изложбе слика Анастасије Драговић, који можда на најпримеренији начин указује на теме и идеје сликарских остварења ове уметнице. У ведром духу и кроз углавном ведре боје, Анастасија покушава да на једноставан, али и маштовит начин прикаже пре свега природу и своје импресије.
"То су неке моје белешке, нека памћења која сам разрадила. Извори моји су природа и оно што видим око себе, радости Божанског стварања; сви ти неки утицаји са стране делују на мене... То су, ето, неке забелешке, ништа претерано филозофски", са осмехом прича Анастасија.
Смене годишњих доба, дана и ноћи, клијање биља, различити углови гледања на исте ствари – живе и неживе, уз суптилну променау боја или линија, све то и још много више, дају слици другачију атмосферу, а самим тим и утичу на доживљај гпосматрача.
"Има ту разних утицаја, неко лично прочишћење, а можда и утицај рада са децом, то њихово ослобођење у приступу, како они раде и како знају све да раде ведро и весело... Ови цртежи су те моје белешке које сам пренела из мојих свезака... Затим, четири годишња доба, дани и ноћи, као и неке поетске целине где су ме инспирисале баш неке песме, а и сами Давидови псалми, како се и зове изложба по цитату из једног псалма...", истиче сликарка.
На отварању изложбе говорила је и Даница Јевтић Шишовић, директорка КЦ „Златибор“.
"Увек пожелите да нешто видите још, а у ствари схватите да је Анастасија прави пример онога "мање је више", да је она прави пример суштине и да њена скромност толико има дубину ;то је мој утисак као сликара, као пријатеља, као колеге. Негде, на прву, стално желим од ње још, а у ствари, кад мало застанем, схватим колико је ово лепо, колико дубоко, колико уметнички, а са друге стране - сви би пожелели да то имамо у кући. Анастасија је неко ко је и за Народни музеј, и за сваког нашег човека, да му уђе у срце."
Невена Борчић, историчар уметности, пишући о Анастасијином раду, рекла је, између осталог, следеће: „Анастасија у свом сликарству открива формални утицај кроз апстракцију и византијске боје, њени поетични и интуитивни прикази су противтежа свим устаљеним формама и изнад свега нам приказују један зрео, индивидуални и интимни приступ сликарству, као и никад ненапуштено дете у њој“.
