У Галерији Културног центра Златибор синоћ је отворена изложба „Добростиви и часни путеви Господњи“, аутора Снежане Ђенић и Радомира Верговића.
Синоћ је у Културном центру Златибор отворена историјско – уметничка изложба „Добростиви и часни путеви Господњи - Златиборци по добру упамћени“, историчарке Снежане Ђенић и академског сликара Радомира Верговића. Ова изложба посвећена је знаменитим личностима златиборског краја, а реч је о четири жене и осам мушкараца различитих профила, из 19. и 20. века.
„Свака од ових биографија је истовремено историја у малом времена и простора који су појединцу дати, јер не постоји епоха у времену која нема свој израз, своју трагику , као и своју врсту знаменитих људи који су предодређени да понесу терет највећих искушења и страдања, стављајући трајни траг како у свести својих савременика, тако и у историјском памћењу. Ово је омаж знаменитим личностима који прате ликовна дела, њихови портрети. Ја користим ову прилику да кажем да ми је била посебна част и задовољство да сарађујем са уметником као што је Раде Верговић. Ово је заиста значајно, јер се на добар начин негује култура сећања, и крајњи циљ има развијање свести о локалном и националном културном идентитету“, рекла је Снежана Ђенић, историчар уметности.
Кроз изложбене паное и портрете посматрачи имају могућност да се на најбољи начин упознају са биографијом 12 личности ,као и историјом времена и простора у ком су остављали траг. Изложбу је отворила историчарка уметности и кустос Народног музеја Ужице, Катарина Доганџић Мићуновић. Она је у свом говору истакла да Златиборце није тешко препознати јер су то људи стаменог држања и отвореног погледа.
„Оно што обједињује ове људе то је да су сви они допринели уздизању етичког кодекса народа овога краја, и то је њихова заједничка и највећа заслуга коју свако појединачно може дати свом окружењу. Поред свог историјског садржаја ови панои ће дати доста добру грађу и фолклористима и антрополозима, јер су ту фотографије које говоре о Златибору који више не постоји, и о неком друштву које више не постоји. Ја бих издвојила једну слику, а то је портрет Софије Мићић који је урађен као да је сликана Мештровићева скулптура.Чини ми се да се она издваја од осталих, као да је симбол даривања, као да је симбол врлине и заправо би га назвала сликом благости даривања“, каже Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности.
Отварање изложбе употпунило је Ужичко певачко друштво „ Златиборска вила“ предвођено диригентском палицом Тијане Видаковић. До 8.марта изложба ће бити отворена за посете сваког радног дана од 10 до 17 часова.
