Шести симпозијум Удружења медицинских сестара и техничара примарне здравствене заштите Србије отворен је јуче у хотелу „Палисад“ на Златибору. Домаћини симпозијума су домови здравља Крагујевац, Лазаревац и београдске Палилуле, а преко 200 учесника је узело учешће на њему.
Пре шест година на идеју директора Дома здравља Палилула, доктора Драгана Стојановића, организован је први Симпозијум домова здравља Србије где су учешће узели и здравствени радници суседних земаља. Због пандемије, претходне две године сусрети нису одржани, али је овога пута, на 6. Симпозијуму, његову важност потврдио масован одзив учесника.
"Ја сам био и један од носилаца Ковида 19 . Три године смо успели да се изборимо са том пошасти. На почетку је било много тешко, нисмо знали много, људи су били збуњени, ми , доктори, такође али полако уз помоћ вакцинације и других мера били смо једна од ретких земаља која је имала све вакцине, свих пет, и имали смо добру здравствену заштиту. Нико ништа није плаћао, урадили смо све што смо могли, отворили три нове болнице, нове клиничке центре и домове здравља", рекао је др Драган Стојановић.
Домаћини овогодишњег симпозијума су домови здравља из Крагујевца, Лазаревца и Палилуле који настоје да остваре циљ, а то је да овакви сусрети прерасту у веће и са међународним карактером.
"Сигурни смо да ће све наше колеге које буду узеле учешће на овогодишњем симпозијуму добити одговоре на сва питања, недоумице, проблеме које имају у свом свакодневном раду и пракси", каже Примаријус др Славица Лончар, заменик дир. дома здравља у Крагујевцу.
Тема овогодишњег симпозијума је „Хроничне масовне незаразне болести“.
"Ковид пандемија на коју смо сви били усмерени је на моменат потиснула у други план ове болести. Ми то нећемо даље дозволити, борићемо се, јер смо и даље примарна здравствена заштита", нагласио је
др Јован Милојевић, директор дома здравља у Лазаревцу
Државни секретар Министарства здравља, доцент др Александар Стефоски, оценио је да је ниво здравствене заштите у Србији на високом нивоу па се самим тим и животни век становништва продужио, што собом носи и одређене потребе и одговорности.
"Број обољења са годинама које иду се проширује. Значи, имамо наше старије суграђане који имају једну, две или три хроничне болести те су овакви скупови јако значајни да ми између себе разменимо искуства, да видимо која су нова достигнућа, да усвојимо одређене смернице и наставак лечења, а све у циљу да људи са хроничним масовним незаразним обољењима добију адекватну здравствену заштиту, да им се пружи у адекватним условима што пре и што комфорније."
Прва тема која је отворила Симпозијум била је „Здравствено стање становништва Србије и изазови јавног здравља“ о којој је говорила доцент др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
"Према подацима домова здравља и болничких установа, а који су обрађени од стране Института за јавно здравље Србије и Мреже института за јавно здравље, можемо да закључимо да су наши непосредни изазови који су пред нама пре свега повећање броја живорођених, повећање наталитета, и истовремено утицаји на смањење незаразних болести кроз једну интервенцију која би била системска , а то је примена превентивних прегледа и примена секундарне превенције или скрининзи који би допринели раном откривању хроничних незаразних болести, при чему се приликом таквог статуса постиже брже лечење и бољи исходи, " рекла је др Јовановић.
Један од изазова о којем ће незаобилазно бити речи , јесте и присуство нове заразне болести Ковид 19 на који је, према оцени докторке Јовановић, систем здравствене заштите одлично реаговао.
Мирјана Ранковић Луковић
