Пензионерима у Србији ова година доноси две важне новине, од којих се прва односи на нове пензионере односно пензионерке, јер се старосна граница за пензионисање жена ове године подиже за два месеца, на 63,5 година, а друга се тиче усклађивања пензија, јер ће оно зависити од тога колико је учешће новца неопходног за исплату пензија у бруто домаћем производу земље.
Подизање старосне границе је заправо наставак раније усвојеног пооштравања услова за пензионисање жена за по два месеца годишње, док је нова индексација недавно усвојена и према оцени члана Фискалног савета Србије Николе Алтипармакова у овој деценији неће бити неопходно даље мењање услова пензионисања.
Припадницама лепшег пола ове године за одлазак у пензију биће неопходно да имају 63 године и шест месеци живота, док се други услов, односно дужина радног стажа није променила па остаје минимум 15 година стажа осигурања.
Старосна граница за одлазак жена у пензију подизаће се све до 2032. када ће се изједначити са оном за мушкарце и износити 65 година.
Како је Танјугу речено у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) ове године ће за остваривање права на превремену старосну пензију, мушкарцима бити потребно 60 година живота и 40 година стажа осигурања, а женама 59 година и шест месеца живота и такође 40 година стажа.
Услови за одлазак у превремену старосну пензију ће се подизати до 2024. године, када ће услов и за жене и мушкарце бити 60 година живота и 40 година стажа осигурања.
У Фонду ПИО појашњавају да се пензија у овом случају трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију у тој календарској години, а укупан износ умањења за превремену старосну пензију може максимално да износи 20,4 процента.
Када је реч о индексацији пензија, оне ће се усклађивати по тзв. швајцарској формули плус, према којој ће начин усклађивања зависити да ли је учешће новца неопходног за исплату пензија мање од 10 одсто или веће од 10,5 бруто домаћег производа.
Уколико је учешће мање од 10 одсто, пензије ће се усклађивати према кретању нето плата, уколико учешће износи између 10 и 10,5 одсто, усклађиваће се као и до сада, односно у проценту који представлја збир половине процента инфлације и кретања нето плате, а ако учешће пензија у БДП-у буде 10,5 одсто или више, примања најстаријих ће се усклађивати са инфлацијом.
Повишица од 12,1 одсто која пензионерима следује од исплате јануарске пензије добијена је применом првог модела, будући да пензије у БДП-у тренутно учествују са 9,5 одсто.
Нова тзв. швајцарска формула плус је према оцени Николе Алтипармакова добар компромис између онога што је економски одрживо и онога што се сматра друштвено правичним, односно очекивања грађана колико би пензије требало да износе, односно на који начин да се индексирају.
„То решење ће моћи да заштити примања пензионера и у условима високе инфлације. Оно омогућава да пензије потпуно прате кретање плата када падну испод 10 одсто БДП-а, а да се у економски изазовнијим временима када пензијски расходи пређу ту границу, која се сматра одговарајућом не само за Србију него и земље региона, индексирају са стандардном швајцарском формулом", навео је Алтипармаков за Танјуг.
Говорећи о промени услова и подизању старосне границе за пензионисање каже да је пензијска реформа из 2014. године веома одлучно спроведена и да пројекције показују да додатне реформе у овој деценији неће бити неопходне.
„Том реформом су враћени пенали за превремено пензионисање које смо имали још у бившој Југославији, а они значе да се грађанима који се пензионишу раније, пензије адекватно умање јер ће их дуже примати. С друге стране прописано је да се постепено изједначи старосна доб мушкараца и жена за пензионисање на 65 година", каже он.
Додаје да је за очекивати да ће, уколико се усвојено испоштује и спроведе, пензијски систем остати финансијски стабилан.
Према његовим речима, у тренутку доношења закона, 2014. године Србија је имала најнеповољнији однос осигураника и пензионера, свега 1,3 осигураника на једног пензионера, а сада је тај однос побољшан на близу 1,8 осигураника на једног пензионера, што се може сматрати приличним економским успехом.
Алтипармаков оцењује да је то резултат два фактора, при чему је први пензијска реформа која је контролисала раст пензијских расхода, а други паралелно спровођене економске реформе које су омогућиле привредни раст и повећање запослености, што је резултирало повећањем броја осигураника.
