Ових 20 производа у радњама од данас можете купити с ознаком „боља цена“

s

Цене 20 артикала од данас су у малопрoдаји снижене, а купци их могу препознати кад виде ознаку „боља цена“. Грађани ће неке од основних животних намирница јефтиније плаћати до 31. децембра. Стручњаци кажу да указивање на то да би неке цене требало да се снизе није лоше, и додају да је терет инфлације највише пао на оне који имају најскромнија примања.

Нижа цена 20 артикла међу којима су пилећи паризер, јогурт, тестенина, купка и шампон за децу и одрасле, детерџент и кафа договорена је на састанку министра унутрашње и спољне трговине Томислава Момировића и представника малопродајних трговинских ланаца у петак. Ови артикли од данас у продаји имају ознаку „боља цена“ и за мање новца него до сада моћи ће да се купе до 31. децембра, пише Еуронеwс Србија.

Састанак са трговцима заказан је како би се разговарало о смањењу маржи након „прозивки“ да су оне превисоке и да успоравају пад инфлације. На то је недавно директно указала гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, која је рекла да се уочава простор да се оне смање без угрожавања функционалности трговине.

Министар Момировић је на свом инстаграм налогу објавио списак производа са нижом ценом, наводећи да су то млеко, јогурт, сир бели кришка, јабуке, кромпир, тестенина, пилеће месо (труп), салама у омоту, безалкохолни напици, кафа, храна за бебе, шампон за бебе, купка за бебе, дечије пелене, шампон за одрасле, купка за одрасле, тоалет папир, хигијенски улошци, детерџент за прање судова и детерџент за прање веша.

Ови производи су, како је навео, део акције „Боља цена – цена за народ“ која ће трајати до 31. децембра 2023. године, а како би потрошачим било лакше да их нађу на полицама и купе они ће у у продавницама бити јасно означени знаком „боља цена“.

Момировић је додао и да је основни циљ акције да цене ових производа буду најниже или међу две најниже у тој категорији у Европи. Претходно је председник Србије Александар Вучић показао корпу са производима којима ће цене бити снижене, упоређујући их са садашњим.

Према његовим речима у трговинским ланцима ће се од данас наћи производи са ознаком „боља цена: пилећи паризер уместо 399 динара, требало би да кошта 259,99 динара, јогурт уместо 164,90 сада треба да има цену од 139,90 динара, детерџент за посуђе не би требало више да кошта 126 већ 69,99 динара, док би цена шпагета уместо досадашњих 75, сада требало да износи 49,99 динара. Такође, најавио је да би дуготрајно млеко од данас требало да кошта 95 динара уместо 109,9, дволитарски сок од јабуке уместо 120 требало би да кошта 80 динара, кромпир 60 уместо 89 динара, домаћи зачин 50 уместо 70 динара, шампон за бебе 69,99 уместо 107,99 динара, док ће кафа Добро уместо досадашњих 139,99 динара од данас моћи да се пазари за 89,99 динара.

Председница Владе Ана Брнабић јуче је рекла и да се поред 20 одабраних животних намирница и производа по знатно јефтинијој, ограниченој цени, размишља на које још начине може да се помогне грађанима са најнижим примањима.

„Разговараћемо да видимо шта можемо додатно да учинимо, иако није добро да се ви као Влада мешате у то. Неки производи су већ у прошлости били ограничени са ценом. Можемо да размотримо марже и друге ствари, али Влада ту не може претерано да се меша“, рекла је премијерка.

„И за динар ниже цене значе купцима“
И стручњаци су става да цене не треба ограничавати, али истичу да је, у условима смањења куповне моћи становништва и инфлације која је у јуну износила 12,5 одсто, иницијатива да се цене појединих производа смање добра идеја, те да ће део потрошача, посебно оних са најскромнијим примањима бити растерећен.

Алекса Докић са Економског факултета у Београду каже за Еуронеwс Србија да је добро што се овој важној теми приступило кроз дијалог. Међутим, наводи и да још увек постоји недоумица о томе да ли ће нижавање цена бити на целокупном нивоу категорија или само појединих брендова.

„Трговинске марке су у власништву малопродаваца. Оне нису оптерећене маркетиншким трошковима, на пример, па су мало јефтиније, и оне су специфичне за конкретни продајни објекат, док су произвођачки брендови у власништву произвођача које ми као купци можемо да купимо на сваком рафу. Шта ће се десити са ових 20 категорија, ми то у овом тренутку не можемо знати, зато што не можемо знати како ће ко реаговати. Малопродавци могу са једне стране да преузму целокупан трошак на себе, могу на пример то да покушају да надоместе кроз неке друге категорије производа, а са друге стране можемо да имамо ситуацију где ће целокупан ланац снабдевања од произвођача до малопродавца амортизовати ова ценовна кретања и расподелити једноставно трошак међусобно“, наводи Докић.

И за професора Драгана Стојковића упитно је то што када се најави да ће цена јогурта бити снижена, није јасно који јогурт је у питању и од којих произвођача. Указивање на то да би требало неке цене да се снизе, како каже, није лоше, али, истиче да дугорочно решење проблема треба да садржи озбиљне анализе структуре цена и да се укаже потрошачима ко је тај који утиче кључно на високе цене.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да верује да ће део потрошача заиста бити растерећен.

 

Фото: Огласна табла Ужице