Монографија „Патријарх Павле, светац кога смо познавали“ новосадског новинара и публицисте Ђорђа Рандеља синоћ је представљена у Специјалној болници Чигота. Аутор књиге каже да је његова намера била да кроз ово књижевно дело српски народ коначно сазна или бар наслути кога је то у личности патријарха Павла имао за духовног вођу.
Захваљујући Ђорђу Рандељу поштоваоци лика и дела патријарха Павла, у првој недељи поста, имали су прилику да кроз представљену монографију остваре увид у начин размишљања и вредности за које се залагао човек који представља један од светлијих примера у нашој новијој историји. Аутор књиге сматра да је сигурна рука Господња, патријарха Павла поставила у најтежем периоду српске историје, да као таква личност коју краси скромност, поштење и мудрост води народ у грађанском рату који је, како каже, најгори од свих.
Ми смо покољења која су привилегована јер смо били савременици једном свецу, познавали смо човека достојног Светом Сави, иако је био 44. патријарх српски после њега. Поглавар СПЦ патријарх Павле био је у периоду 1990. до 2009. у доба највеће кризе кроз коју је пролазила Србија.
„Ја мислим да то није било случајно. Мислим да нас је водила сигурна рука Господња, да је поставила таквог човека на чело Српског народа, да изађемо из свих ових ратова, не као победници, јер сматрам да у рату нема победника, већ да не изгубимо достојанство, поштовање, морал. Да останемо оно што је патријарх увек говорио “само будимо људи“. Ја сам књигу закључио једном његовом феноменалном реченицом: “Кад би мала Србија требала да опстане по цену злочина, боље да нестанемо. Ако само један Србин остане и може да се спасе по цену злочина, и тај један да будем ја, ја то не бих желео. Боље да умрем и да пред Бога одем усправан“, рекао је Рандељ цитирајући патријархове речи.
Аутор каже да је књига изузетно прихваћена међу читалачком публиком али не захваљујући томе што ју је он написао, већ личности о којој је писано. Рандељ је објавио још 25 дела, али га је ова књига прославила. Писао је многе жанрове у књижевности и новинарству.
Познат је по високој култури и однегованом стилу, али и као велики читалац. Дугогодишњи је колумниста листа „Дневник“, а добитник је „Октобарске награде“ града Новог Сада за 1999.годину. Једна од књига са којом се веома поноси је „Откриће библије, стари и нови завет“ коју је писао 15 година и која, као таква, представља његово животно дело.
