Уз велику помоћ општине Чајетина, Удружења пензионера, туристичкичке организације месних заједница Рожанства, Сирогојна и Гостиља, 85 пензионера кренули су у обилазак свог завичаја. О својим импресијама са излета по златиборским најатрактивнијим пределима писала је пензионерка Веселинка Бисић.
"Пут нас је водио преко заталасаних висоравни Златибора прекривених раскошним цветним ливадама са белим нарцисима и густим четинарским шумама. Понегде су одзвањали брзи планински потоци и мање речице. Након двадесетак километара пређеног пута аутобусима брзо смо стигли до Рожанства.
Са магистралног пута Златибор-Сирогојно пензинери су пешице сишли до Стопића пећине, низ литицу лепо уређеним каменим степеницама, и притом су осетили велику промену надморске висине.
Пред пећинном су нас дочекали љубазни домаћини из Рожанства са туристичким водичем. Убрзо смо стигли испред импресивног улазног отвора са високом капијом са десне стране реке Приштавице. Изненађени улазом у пећину шикорим 35 и високим 18 метара ушли смо унутра и саслушали излагање водича.
Под рефлекторима разнобојних светала угледали смо величанствен призор. Лепо уређеним стазама укупно дугим 1.651 метар прошетали смо кроз пећину која има више атрактивних елемената. Највише смо се задржали у великој сали са багреним кадама које представвљају заштитни знак пећине. Испуњене су водом и досежу дубину и до 7 метара чиме се издвајају од других у Србији.Велику атракцију представљао је и водопад који се стропоштава са висине од преко девет метара уз хук воде који одзвања овом речном пећином кроз коју протиче Трнавски поток."
Одушевљени прелепим призорима пензионери су направили неколико заједничких фотографских снимака, а онда се захвалили се љубазним домаћинима који су их испратили на даљи пут према Сирогојну.
На улазу у сирогојнски Музеј на отвореном „Старо село“ дочекала их је водич Вида Павловић. Она је пензионере упознала са народним градитељством златиборских брвнара које одликује архаични облик куће српског становништва у планинским пределима.
Куће су градили самоуки неимари и исте показују сачуване трагове живота кроз прохујале векове. Музеј „Старо село“ чува и презентује стамбену културу српских планинских села.
Сви стамбени објекти од дрвета које презентује Музеј су потпуно аутентични. Премештени су из многих златиборских села на једно место где је тако формулисан овај јединствени Музеј на отвореном.
"Након што смо саслушали излагање водича кренули смо у обилазак свих објеката расположених на територији музеја „Старо село“: куће-брвнаре, вајати, разне помоћне зграде - млекар, качара, салаш, амбар, сушара за воће и др. Током разгледања поставке унутар главне куће код појединих пензинера су почела да се јављају носталгична присећања, па се могао чути и следећи разговор: -„И ја сам се у детињству грејао на ватри крај огњишта, мајка ме је успављивала у колевци, јео сам дрвеним кашикама из земљане ћасе и пио воду са извора из буце...“. Многе приче и сећања навирале су из детињства садашњих пензионера."
Уследило је посматрање производа Златиборских плетиља које већ деценијама чувају традицију плетења вуном, где спретне и маштовите руке жена Сирогојна уплићу лепоте пејзажа свога краја.
"Након обиласка „Старог села“ одморили смо се у прекрасној боровој шуми уз кафу којом су нас угостили домаћини Музеја. Пошто смо се освежили и захвалили домаћинима, наставили смо су своје даље путовање, према Гостиљу."
У Гостиљу пензионере су дочекали тамошњи туристички радници и уз поздраве им пожелели добродошлицу и још боље здравље. А онда су кренули пешачком стазом према водопаду спуштајући се каменим степеницама, док се из даљине могао чути хук стропоштавања воде у реку Катушницу са висине од преко 20 метара. Испод великог водопада чуло се и хучање другог мањег водопада.
"Призор који се ретко где може видети: хладна, брза, бистра речна вода која се може пити, јединствен успављујући шум потока, испреплетане стазе које красе околину, високе литице обрасле зеленом травом и разнобојним цвећем. Дуга шетња од водопада низ реку Катушницу и повратак уз литицу стрмим каменим степеницама заморили су већи број старијих пензионера. Кад смо изашли на равницу, могли смо да се одморимо на зеленој ливади где је био и већи број лепо уређених ресторанских и баштенских столова и столица. На велико изненађење свих пензионера ту нас је дочекао и спремљен ручак са хладним соковима што је добро дошло за нужно освежење током напорног дана."
За крај боравка долином је одјекнула песма и музика којим је настављено славље пензионера, пише Велинка.. Заиграло је и Ужичко коло чланова фолклорне секције којем су се придружили и сви остали пензионери. Никад веће коло и више песме није се чуло у Гостиљу од чајетинских пензионера.
"85 учесника овог предивног излета својим примером су показали да и треће доба може да има своје лепоте и чари.Поред осталог испунила им се и жеља да још боље упознају свој завичај како би га још више заволели."
