Перо Зубац: "Златибор је митска планина лепоте" (видео)

Песник Перо Зубац овогодишњи је добитник Повеље песничких ватри златиборских за укупно ствaралаштво и допринос култури и уметности.

Аутор рођен у Невесињу, а који живи у Новом Саду добитник је многих награда у каријери, неке од њих је добио веома млад и каже да му је свака значајна и драга:

"Како време одмиче и како се човек приближава тој другој обали, свака награда ми све више значи. Прво, да ме нису заборавили,а друго, ова је посебно вредна. Ја сам четврти који је добија, пре мене су били Љуба Симовић, Љубивоје Ршумовић и Радомир Андрић, све моји драги пријатељи и тиме ми је драже. И драже ми је због Златибора где сам ја као млад долазио и дивио се његовим лепотама, као што бих се дивио и сада кад бих имао времена. Свака награда је потврда онога што је човек радио у животу. Чудим се некима који кажу да не воле награде, па сви ми волимо кад се укаже на оно због чега смо се посветили овом послу,"

каже уметник познат по песми "Мостарске кише" и аутор преко 100 књига. Награду му је на свечаности у хотелу Палисад уручио предсесник организационог одбора манифестације Арсен Ђурић, а Зубац je свим члановима хора основне школе „Димитрије Туцовић“ који су учествовали у програму поклонио своју нову књигу „Писма упућена Д. Т. на небеску адресу“.

"Златибор кад се спомене, нема ваљда никога ко воли лепоту да није ту летовао или зимовао у време оне земље у којој се то лако могло. И ја сам један од њих и неке моје песме о Златибору налазе се у антологији „Најлепше песме о Залтибору“ коју је давно направио Радомир Андрић".

На питање шта му се највише допада на Златибору, има кратак одговор:

"Лепота Златибора. Што рече колега из Украјине, може ваздух да се маже на хлеб. Питао сам колико овде има ђака, пошто сам ја и дечији песник, и речено ми је да сада има по два разреда и то ме посебно обрадовало, баш јако,"

каже 73 – годишњи Зубац који је код Споменика на Шуматном брду запалио и симболични вечити пламен поезију – обележје Песничких ватри, и са задовољством је дошао на Златибор где се срео и са старим пријатељима попут Александра Аврамовића:

"Чајетина јесте мало место, а Златибор је нешто друго за све нас – митска планина лепоте. Мени је увек драже да дођем на оваква места, не само због лепоте, него и због тога што се то све дешава у некој другој, мањој средини. Ја у мом Новом Саду, где живим 55 година, људи врло ретко памте да сам некад нешто говорио. Једноставно, ја сам тамо човек који иде на пијацу, води унуке, људи ме пресрећу, причамо, зашто бих тамо нешто говорио о себи кад све знају."

Некадашњи уредник програма за децу и младе Радио телевизије Војводине радио је на многим мултимедијалним пројектима међу којима су и емисије „Музички тобоган“ и „Фазони и форе“. Близак пријатељ је и са најпознатијим златиборским песником Љубивојем Ршумовићем, који је и утицао на њега да почне да пише за децу:

"Ршум и ја се знамо 45 година, можда и више. Он је човек који је битно утицао на то да ја почнем да пишем за децу. На једном саветовању у Новом Саду где су професори причали шта је то књижевност за децу, он и ја смо седели на крају у једном ћошку. Слушали смо, и онда ја узмем један папирић и напишем нешто, и кажем њему: „Мрки, дај види да ја ову дискусију прочитам.“ Одговорио ми је да нећемо да сметамо људима, и ставио папир у џеп, зачудивши се од кад ја пишем за децу. Касније, на првој музичкој плочи са његовим песмама које су певали Зоран и Бојан Рамбосек, ставио је и ту моју дискусију уместо његове песме како би ме охрабрио,"

поручује Перо Зубац, добитник четврте Повеље Песничких ватри златиборских.