Током викенда који је пред нама, у ноћи између суботе и недеље, почеће летње рачунање времена и тада ћемо 31. марта у 2.00 часовнике померити један сат унапред, на 3.00 и имаћемо сат мање за спавање. И тако ће бити све до 28. октобра, кад нас чека враћање на зимско рачунање времена.
Осим што ћемо, теоретски, имати сат времена мање сна, то у пракси значи да ће нам од наредне недеље дан бити дужи. Тачније, ако је сада сумрак око 18 сати, за недељу дана ћемо скоро све до 19.00 имати дневну светлост.
Слободан Бубњевић, физичар и научни новинар из Института за физику у Београду, објаснио је раније да је мотив да се летње време уведе током претходног века врло једноставан – да бисмо мање живели у мраку, а више на светлу.
– Ако не бисмо последњег викенда у марту прелазили на указно, односно летње рачунање времена, деца која се рађају у пролеће и лети, а којима је сунце као свим бебама важно за развој због витамина Д, имала би сат времена мање дневног светла, топле јунске вечери, кад је дан најдужи, завршавале би се пре почетка другог Дневника – каже и додаје:
– Будући да 20. јуна мрак пада у 19.27, ђаци који иду у поподневну смену би се целе године, од октобра до краја маја, враћали кући по мраку, у најтоплијим данима на почетку јула сунце би излазило пре четири ујутру и у време кад устајемо, око 7.00 температура би већ била изнад 30 степени. Ови ефекти су посебно изражени у земљама на југу Европе и на ободима временских зона, где се налази и Србија – испричао је Бубњевић.
Главобоља, поспаност, умор, нервоза…
Ипак, установљено је да померање сата највише утиче на метеоропате и хроничне болеснике, али да ће и они којима баш ништа не фали осетити ову промену. Расејаност, поспаност, умор и бол у глави само су неке од тегоба који ће утицати на ваш организам, који ће због новонастале промене свакако бити под стресом.
– Викендом се сат помера из неколико разлога, али онај најважнији је привикавање. Померање сата је неминовно, ми смо навикли на то, иако нам првих неколико дана не прија. Многим људима смета и потребно је време како бисмо се навикли. Сваки организам је прича за себе, па тако код некога може то привикавање трајати и мало дуже – објаснила је др Љиљана Велков, професорка анатомије и физиологије.
Осим наведених тегоба ту је и смањена продуктивност, те је важно што пре ухватити ритам и одлазити у кревет на време да бисмо се пробудили одморнији.
У суботичком Заводу за јавно здравље, у Центру за промоцију здравља, кажу за „Блиц“ да је приликом померања сата неминовно „да се другачији пробудимо“, јер свако такво померање је избацивање из равнотеже, из уобичајеног ритма на који је наш организам навикао.
– Имамо одређене хормоне који нас штите, то су хормони сна и они нас припреме за одмор и рад у току дана. Зато је потребно време адаптације на ову промену. Што је особа млађа, брже ће се адаптирати, али промену ове врсте сви осете. Неко само прве седмице, а неко и две до три недеље касније – рекла је раније др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине и начелница Центра.
Показало се, иначе, да тог викенда када се помера време, има више позива Хитној помоћи.
