Преговори о минималној заради за 2022. годину у Социјално-економском савету између синдиката, послодаваца и државе почеће средином овог месеца, како би се до 15. септембра утврдио коначан износ. У случају да се договор не постигне, висину минималне зараде ће, као што је био случај прошле године, утврдити Влада. Тренутно, као и раније, раскол је око неколико хиљада динара, у овом случају 5.000.
Предлог државе је да би минимална зарада у 2022. требало да буде већа од 35.000 динара, чиме ће законом гарантовани минимални износ плате у Србији бити већи од 300 евра.
Велики део послодаваца, с друге стране сматра да има основа за повећање минималне цене рада, уз умањење пореза и доприноса на зараде, 63 процената послодаваца сматра да је повећање минималца неопходно, што је четири пута већа подршка повећању него 2020. у време најјаче ковид кризе.
Та подршка, наводе, значајно је већа и од оних које су идеји да се минималац повећа послодавци давала пре ковида, 2018. и 2019. године.
Послодавци су указали на нужне услове које треба испунити да би раст зарада био одржив, дугорочан и за предузећа прихватљив, а тичу се финансијског растерећења привреде. Чак 85 одсто анкетираних пословадаца на врху листе захтева ставило је умањење пореза и доприноса на зараде.
Повећање неопорезивог дела зараде подржава 55 одсто анкетираних, а сузбијање рада на црно 44 одсто предузетника сматра врло важним за одрживо пословање српских предузећа.По неписаном правилу, пракса је показала да је неминовно да минималац повуче и остале зараде, да ли ће бити тако и ове године?
- Без икакве дилеме, раст миминалне цене рада, односно минималних зарада, одражава се и на остале, веће плате. Неће то бити сразмеран раст у свим платним разредима, али хоће направити притисак на повећање зарада које су изнад минималне. И због тога је разумљиво да је предузећима минимална цена рада битна, јер се односи на много већи део платног фонда него што га чине минималне зараде - рекли су за за Телеграф.
УПС је навела да ће како би се омогућио одрживи раст минималне зараде предложити повећање неопорезивог износа односно укидање фискалног оптерећења за минималне зараде.
На листи предлога биће и смањења: пореза и доприноса за све запослене, административних процедура и трошкова, као и пореске олакшице за новозапослене и особе старије од 45 година.
У складу са ставом послодаваца исказаним у овој анкети, Унија послодаваца ће приступити преговорима о минималној цени рада, који почињу 15. августа, а са обавезом да цена минималца за идућу годину буде утврђена најкасније до 15. септембра.
Извор: Ало
