Синоћ је у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ представљена нова збирка песама „Ветровима уназад“, наше завичајне књижевнице Мирјане Ранковић Луковић.
Да вече протекне у што лепшем маниру, допринели су Биљана Здравковић, Жарко Божанић и Мирјана Лопин Дризо, читањем стихова из ове збирке. Објављивањем нове збирке песама Мирјана Ранковић Луковић, после дужег времена, својој читалачкој публици поново се обратила лирским тоновима. Њени стихови и овога пута, снагом мирне реке померају планине и једноставно се усађују у мисли читалаца.
Гост вечери, у улози рецензента, био је један од наших најпознатијих писаца за децу, Недељко Попадић. Објашњавајући своје виђење Мирјаниног стваралаштва, он је рекао да су песме у овој књизи такве као да их је писало бар пет песника са пет различитих страна света. „Мислим да је Мирјана једна од најбољих савремених песникиња у Србији. Пише једноставним, разумљивим стилом, а то је најтеже, писати стихове са пуно емоција, јасно, гласно, разговетно, нежно и паметно у исто време“ , рекао је Попадић.
У свом, већ можемо рећи - богатом опусу поред поезије, Мирјана је са истим успехом објавила четири збирке приповедака и један роман. Гостујући и на фестивалима за децу говорила је песме намењене њима, а о том Попадић каже: „Може да пише и за децу. Видео сам то у неким њеним стиховима. Узмимо њену песму „Како се постаје песник“. Та песма ми даје право да кажем да би Мирјана требала да напише једну књигу поезије за децу“.
Поједине песаме Мирјана је писала са посветом. Многима се, због тога, наметнуло питање: коме најчешће поклања песме и да ли их посвећује пре или после њиховог настанка. „Свакодневно постоји неко коме ја пишем песме. Намењене су или моме сину, супругу, мајци, оцу... а неке су додељене касније. Постоје песме у овој збирци за које сам, листајући у оређеном моменту, помислила да желим да их поклоним тој и тој особи, јер једноставно желим да јој улепшам дан, а та песма ми личи на њу“, каже Мирјана.
Судећи према позитивним реакцијама многобројне публике, која је сваку прочитану песму наградила аплаузом, а и по неком сузом, Мирјанине песме већ су „стигле“ до њихових срца. Како је у рецензији написао сарајевски песник Горан Врачар: „Много тајни је скривено и много тајни објашњено стиховима Мирјане у овој новој збирци поезије и то је разлог зашто читаоцу не требају широки видици... Мирјана је све то у наше име одгледала и написала.“
