Ветеринарски инспектори Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде планирају појачан надзор над прометом хране животињског порекла у време наступајућих празника. Појачан надзор у промету се обавља у складу са принципима анализе ризика (ризична места, ризични начини пословања, недозвољена трговина и сл.) а у сваком случају на местима где се у празничне дане очекује већа понуда али и потражња.
Ветеринарска инспекција, у складу са поделом надлежности и овлашћењима која поседује, обавља стални надзор у објектима који производе, складиште и стављају у промет храну животињског порекла. Контроле безбедности и квалитета хране у промету спроводе се континуирано, кроз самосталне, организоване и контроле по пријавама потрошача. Контролишу се сви субјекти који стављају храну животињског порекла у промет – специјализовани малопродајни објекти (месаре, рибарнице, продавнице млечних производа), продавнице деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани, посластичарнице, пекаре, киосци брзе хране и зелене пијаце.
Ветеринарска инспекција која врши надзор над производњом и прометом хране животињског порекла у свих 25 управних округа, је у периоду од 01. јануара 2018. године до 30. новембра 2018. године, кроз 7.359 редовних и ванредних службених контрола у специјализованим малопродајним објектима (месаре, рибарнице, продавнице млечних производа) као и самопослугама, продавницама деликатеса, угоститељским објектима, објектима брзе хране, пијацама и другим објектима, утврдила 1.302 неусаглашености.
Том приликом наређено је 1.231 корективних мера, издато је 1.039 решења и поднето је 232 пријавe надлежним прекршајним и привредним судовима.
Разлог повлачења хране је најчешће недостатак следљивости у производњи и промету, непостојање прописане декларације на производима, истек рока трајања производа, али и микробиолошки параметри изнад референтних вредности за одређену храну.
Наведени ефекти службених контрола хране представљају резултат повећаног обима ванредних надзора у промету који су извршени, нарочито са узорковањем ради контроле безбедности хране.
Висина казне за субјекте у пословању са храном, било да се ради о производњи или промету, су прописане Законом о безбедности хране. Износ казне зависи да ли се ради о привредном преступу, прекршају или физичком лицу, односно о врсти учињеног казненог дела, а коначну казну прописује надлежни Суд. Износ казни је предвиђен Законом о безбедности хране и за правна лица и износи од 300.000 – 3.000.000 динара, за предузетнике од 250 – 500.000 динара, а за физичка лица од 30 – 50.000 динара.
Скрећемо пажњу потрошачима да храну животињског порекла купују на местима која су под надзором ветеринарске инспекције, као и да обрате посебну пажњу на означавање и декларисање хране у промету, као и да не купују храну животињског порекла на нерегистрованим местима односно да се у потпуности понашају са пажњом доброг купца, те да сваку уочену неправилност без одлагања пријаве надлежном ветеринарском инспектору.
У време сезоне свињокоља, апелујемо да се без изузетака прегледају узорци закланих свиња на присуство трихинеле, како би се избегле нежељене последице по здравље грађана.
Извор: Министарство пољопривреде
