Удружење грађана „Златиборски круг“ из Чајетине покренуло је током септембра акцију под називом „Лепа реч нас спаја“, која је имала за циљ прикупљање књига за употпуњавање фонда библиотеке у оквиру Клуба за старе коју користе старији суграђани општине Чајетина.
Клуб за старе, такође je пројектно опремило УГ „Златиборски круг“ и намењен је дружењу пензинера и што квалитетнијем провођењу њиховог слободног времена. Ова акција покренута је у вези са обележавањем Међународног дана старих који је обележен 1. октобра.
Велики број грађана се одазвао акцији. Књиге су стигле и из Београда, као и из Лешка са Косова и Метохије, Бања Луке... Жанрови су разноврсни: од белетристике, преко историјских, до кувара и лековитог биља. Пензионерка Вера Младеновић каже како су у Клубу изузетно задовољни одзивом на акцију.
„Морам да поменем једног доктора, Шпира, који је поклонио око 300 књига. Он је из Ужица, а живи на Водицама. Радио је на овом подручју и донео је много књига, и много му хвала. И наши мештани, и наши писци међу којима има и младих песника, поклањали су књиге.“
Удружење оставља отворену могућност за даље прикупљање књига, како би се ширила свест о континуираном образовању, важности међугенерацијске сарадње и активној старости.
„Волела бих да се мало више чита, и ја позивам моје колеге пензионере да се укључимо, да читамо... Боље да читамо, него да се оговарамо, јер књига је најбољи друг. Она ништа не „преноси“! Она само може да долије још мало знања, човека да још мало орасположи,“ каже Младеновићка.
Велики број грађана се одазвао акцији. Књиге су стигле и из Београда, као и из Лешка са Косова и Метохије, Бања Луке... Жанрови су разноврсни: од белетристике, преко историјских, до кувара и лековитог биља. Пензионерка Вера Младеновић каже како су у Клубу изузетно задовољни одзивом на акцију.
„Морам да поменем једног доктора, Шпира, који је поклонио око 300 књига. Он је из Ужица, а живи на Водицама. Радио је на овом подручју и донео је много књига, и много му хвала. И наши мештани, и наши писци међу којима има и младих песника, поклањали су књиге.“
Удружење оставља отворену могућност за даље прикупљање књига, како би се ширила свест о континуираном образовању, важности међугенерацијске сарадње и активној старости.
„Волела бих да се мало више чита, и ја позивам моје колеге пензионере да се укључимо, да читамо... Боље да читамо, него да се оговарамо, јер књига је најбољи друг. Она ништа не „преноси“! Она само може да долије још мало знања, човека да још мало орасположи,“ каже Младеновићка.
