На семинару који је протеклих дана на Златибору организовала Полицијска асоцијација „Европски полицајци ромске националности“, чија је главна тема „Учешће Рома и Ромкиња у полицији и сачињавање двогодишњег акционог плана полицијске асоцијације ЕПРН“, говорило се и о другим проблемима са којима се суочава ромска популација. Ту су на првом месту велика незапосленост, непоседовање личних докумената, недовољна здравствена и социјална заштита ислично.
План решавања проблема Рома и Ромкиња у Републици Србији представио је заменик председника Националног савета ромске националне мањине Дејан Живковић. Он је истакао да је Национални савет заједно са Министарством здравља пре пар година покренуо пројекат везан за увођење здравствених медијаторки у систем здравствене заштите.
„Није само решење увести здравствене медијаторке већ, пре свега, треба радити на решавању проблема који се појављује у самом старту: зашто је животни век Рома много нижи у односу на већинско становништво? Пре свега треба да се почне од решавања проблема о условима живота у којима они живе. Доста ромских насеља на територији РС није легализовано, па ће нови закон о легализацији који ускоро треба да ступи на снагу омогућити легализовање тих насеља“, додаје Живковић.
Национални савет ромске националне мањине узео је учешће и у изради акционих планова поводом отварања поглавља 23 и 24, на шта Живковић каже: „Ништа ту нисмо тражили осим онога што нам припада, а то је већа заступљеност припадника ромске националности, пре свега у државним институцијама. Доста је оних који су завршили факултете али су невидљиви или их видимо на пијачним тезгама. Оно што желим и апелујем јесте да сви, поготово медији, дају подршку у решавању ових наших проблема како би били равноправни у друштву“.
Чланица националног савета ромске националне мањине Марија Вујичић из Пожеге је изразила задовољство организовањем једног оваквог скупа. Она је изнела податак да Роми са Златиборског округа нису довољно укључени у област безбедности, па је покретање једног оваквог пројекта најбољи подстицај, посебно за младе Ромкиње.
Радмила Нешић координаторка Ромске женске мреже Србије такође истиче проблем недовољног ангажовања Ромкиња у сектору безбедности, па се њихови циљеви деловања односе искључиво на њихову већу запосленост и образовање. Истраживања су показала и низ других података везаних за проблеме са којима се сусреће женска ромска популација. Један од њих је и тај да највећи проценат жртава насиља у породици чине Ромкиње. Поред тога ту су: трговина људима, трговина женама, рани уговорени бракови, безбедност Ромкиња и деце на улици и слично. Нешићева се нада да ће заједничка сарадња Полицијске асоцијације и Националног савета ромске националне мањине допринети побољшању живота Рома. Радује је податак даће ове године основну полицијску обуку у Сремској Каменици похађати 26 младих Ромкиња.
Драгана Росић, www,zlatiborpress.rs
