Пореска инспекција масовно затвара радње јер не издају фискалне рачуне

poreska uprava

Пореска управа примењује анализу ризика при одабиру субјеката за контролу, у којој се суочава са недостатком кадра – а током 2023. године извршено је 8.640 контрола евидентирања промета. Мере привремене забране обављања делатности због неиздавања електронског фискалног рачуна изречене су у 4.466 објеката (51,69 одсто).

Највећи проценат затворених објеката јесу трговинске радње, њих 1.940 (43,44 одсто), угоститетељи 39,23 одсто и пекари 10,23 одсто.

Анализа ризика је процес у којем се процењује вероватноћа одређеног штетног догађаја (ризик) и размере штетног утицаја које он може имати на остваривање дефинисаног циља, објавила је Нова економија.

У документу Европске комисије Смернице пореским управама у управљању пореским ризиком – анализа ризика се дефинише као „систематски процес чији је циљ утемељен избор мера за ефикасно подстицање поштовања и спречавање непоштовања пореских прописа, заснован на познавању понашања свих пореских обвезника и усклађен са расположивим ресурсима и капацитетима пореске управе“.

Начелно, циљ сваке пореске управе је да обезбеди да порески обвезници поштују пореске прописе и благовремено плаћају своје пореске обавезе, чиме обезбеђује и остваривање пореских прихода у обиму и у складу са прописаном пореском политиком.

„У анализи ризика по остваривању овог циља, пореска управа би требало да истовремено посматра укупан исход пореског понашања пореских обвезника (макро приступ) и пореско понашање појединачних пореских обвезника (микро приступ)“, наводи професор јавних финансија и порески саветник, Милица Бисић и додаје како је „резултат макро приступа процена пореског јаза, идентификација узрока његових размера и кретања и предузимање одговарајућих мера“.

Пореско понашање обвезника
Са друге стране, резултат микро приступа је процена пореске ризичности појединачног пореског обвезника заснована на његовом пореском понашању – благовременост регистрације, подношења пореских пријава, плаћања пореских обавеза, као и карактеристика пословне структуре и трансакција.

Кључни документ која представљају резултат ове анализе је План поштовања пореских прописа који објављује на својој Интернет страници.

Бисић за Нову економију каже како је „значајније ослањање на резултате ове анализе као резултат имало и знатно смањење рока за поврађај ПДВ од пре неколико година“.

Одељење за Стратешку анализу ризика у Пореској управи систематизовано је 2017. године, а у свом раду примењује модел ОЕЦД и стопу поштовања прописа мери у сва четири препоручена домена: регистрација, благовременост подношења пореских пријава, тачност исказаних података и благовременост плаћања.

Недостатак кадрова ограничавају рад
Надовезујући се на ово, Бисић објашњава да „као што се из документа План поштовања прописа може видети, Пореска управа примењује и напредне методе анализе масовних података (биг дата аналyсис) у сарадњи са Природно математичким факултетом Универзитета у Новом Саду“.

На питање какав је капацитет Пореске управе по питању радне снаге, Бисић за Нову економију каже како је, „као и у осталим областима рада Пореска управа се суочава са оштрим ограничењем кад је реч о расположивим људским ресурсима – а у овој области ситуација је још сложенија будући да анализа ризика захтева стручности из различитих, а не само уско пореских области“.

Такође, мимо кадровских ограничења, изазов представља и недовољна дигитализованост и аутоматизованост обраде података, као и обухват и редовност размене података из спољних извора.

Нова економија