Грађани који у законом предвиђеном року нису уплатили рату за порез на имовину могу да се нађу пред судијом за прекршаје. Прети им казна од 50.000 динара по неплаћеном кварталу. То им је омогућила измена Закона о пореском поступку из јула прошле године, којом су уведене драконске мере за грађане. На удару су прво они који нису измирили обавезе за трећи и четврти квартал прошле године.
То значи да ће их општинари тужити за главницу, затезну камату, плус казна од укупно 150.000 динара за три квартала.
Захтев за покретање поступка подноси локална управа јавних прихода надлежном прекршајном суду. То не мора обавезно да значи да ће поступка и бити.
"Ако грађанин измири своје обавезе пре него што суд донесе решење о покретању прекршајног поступка, судија може да одбаци захтев, и то углавном и ради - објашњава за "Новости" Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда у Београду, истичући да у том случају није настала никаква штета због малог кашњења у плаћању.
У случајевима када обавезе нису измирене, покретање прекршајног поступка не значи нужно да ће грађанин морати да плати казну. По Закону о пореском поступку и пореској администрацији, предвиђена је минимална казна од 50.000 динара за кашњење у плаћању пореза. Међутим, по речима Илића, судија је тај који одређује висину казне.
"У зависности од околности које утврди судија, казна може да се умањи", истиче наводи Илић.
УДАР НА МАЛЕ
Казна за пореске неплатише предвиђена је у висини половине неплаћеног пореза, али не мање од 50.000 динара. Тако ће мали дужници, којима намет на имовину годишње не прелази 10.000 динара, уместо половине овог износа (5.000 динара), на годишњем нивоу платити 200.000 динара за кашњење у сва четири квартала. Толику казну платиће и онај који је "утајио" порез од 400.000 динара.
Казна ће тако, практично, зависити од материјалног статуса грађанина, да ли је хранитељ породице, старатељ, да ли је био одсутан из земље када су били рокови плаћања... Све ово може да умањи казну, а могуће је и да судија изрекне само опомену, али под посебно утврђеним околностима.
У Србији је највише пореских обвезника којима годишњи намет не прелази 10.000 динара. А за "пробијање" рокова у плаћању прети им чак 20 пута већа новчана казна, односно за неплаћена сва четири квартала 200.000 динара.
СИМИЧ: КАМАТА ЈЕ ДОВОЉНА
Бивши директор Пореске управе Србије, Иван Симич, члан 180 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који се односи на кажњавање грађана за пореске прекршаје коментарише овако: "Наведено значи да се може казнити свако ко касни са плаћањем било ког пореза. Сматрам да казна за кашњење може да буде само затезна камата. Јер, није ни људски, ни поштено да се порески обвезници на овај начин кажњавају због кашњења у плаћању пореза. А поготово у садашњој тешкој економској ситуацији. То код многих значи више од њихове месечне зараде".
Порезници захтев за покретање прекршајног поступка могу да поднесу у року од пет година. Тако би за кашњење од, на пример, месец дана за прву овогодишњу рату, прекршајна пријава теоретски могла да сустигне обвезника и 2020. године. Апсолутна застарелост наступа 10 година од прекршаја.
ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА: НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ПРЕКО 85 %
Када је у питању општина Чајетина, наплата пореза на имовину и прошле година била је на задовољавајућем нивоу. Наплаћено је више од 110 милиона динара, док су планирани приходи од ове намене били око 130 милиона. Овај податак говори да је у чајетинској општини наплата и даље преко 85 %, и да је ова општина на другом месту по наплати пореза на имовину у Србији.
У Србији је највише пореских обвезника којима годишњи намет не прелази 10.000 динара. А за "пробијање" рокова у плаћању прети им чак 20 пута већа новчана казна, односно за неплаћена сва четири квартала 200.000 динара.
СИМИЧ: КАМАТА ЈЕ ДОВОЉНА
Бивши директор Пореске управе Србије, Иван Симич, члан 180 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који се односи на кажњавање грађана за пореске прекршаје коментарише овако: "Наведено значи да се може казнити свако ко касни са плаћањем било ког пореза. Сматрам да казна за кашњење може да буде само затезна камата. Јер, није ни људски, ни поштено да се порески обвезници на овај начин кажњавају због кашњења у плаћању пореза. А поготово у садашњој тешкој економској ситуацији. То код многих значи више од њихове месечне зараде".
Порезници захтев за покретање прекршајног поступка могу да поднесу у року од пет година. Тако би за кашњење од, на пример, месец дана за прву овогодишњу рату, прекршајна пријава теоретски могла да сустигне обвезника и 2020. године. Апсолутна застарелост наступа 10 година од прекршаја.
ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА: НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ПРЕКО 85 %
Када је у питању општина Чајетина, наплата пореза на имовину и прошле година била је на задовољавајућем нивоу. Наплаћено је више од 110 милиона динара, док су планирани приходи од ове намене били око 130 милиона. Овај податак говори да је у чајетинској општини наплата и даље преко 85 %, и да је ова општина на другом месту по наплати пореза на имовину у Србији.
