"Старо село" Сиригојно је музеј на отвореном које успешно послује већ око 30. година, а судећи према броју посетилаца у протеклој години може се рећи да је то била још једна успешна година за Музеј, упркос епидемиолошкој ситуацији.
Музеј на отвореном "Старо село" Сирогојно током протекле године забележио је око 40 хиљада посетилаца, иако, због пандемије, групних посета и екскурзија готово да није било , али су се реализовали сви програми који су предвиђени у годишњем плану.
"У односу на ситуацију и локацију где се Музеј налази, јер није одмах поред пута да посетилац сврати успут, већ овде увек дође са намером. Ми смо веома задовољни са бројем посетилаца, а оно што је правило када су посетиоци у питању који долазе на Златибор, то је ако има снега онда се већина њих задржавају на Златибору, скијају,санкају и мање их дође овде. Ако је време лепо, ако је копно без падавина онда ми имамо више посетилаца у Музеју", рекла је директорка Музеја "Старо село" Сирогојно, Светлана Ћалдовић.
Посебна специфичност јединог Музеја на отвореном у Србији, је његова архиктерура која изгледом кућа и окућница одаје утисак да сте времепловом залутали у 19. век. Да би тако и остало, надлежни се старају да се, спрам средстава којим располажу, брину о стању објеката. Основни циљ у очувању Музеја у протеклих неколико година била је кровна реконструкција свих објеката на којој се активно ради и сада. Чувано од зуба времена и напретка технологије, ово нематеријално културно наслеђе својом особеношћу заслужено броји разна признања.
"Морамо функционисати и радити по музеолошким принципима, а оно што је јако позитивно је то да је Музеј у овом новом закону о Музејској делатности добио Матичност и то је велика ствар и велики значај Музеја. Матичност за све будуће музеје на отвореном и такозване Музеје заједнице, ми можемо богатити наш садржај с обзиром на то да имам намеру да се номинујемо за УНЕСКО листу и то ћемо повећати са мало већим бројем радионица које се тичу очувања нематерилног културног наслеђа", рекла је директорка Музеја, Светлана Ћалдовић.
Многобројне манифестације, концерти и радионице планиране за ову годину ће кроз усмену традицију и језик, сценску уметност, друштвену праксу, ритуале и празнике, изражавати креативност, знање, вештине и дух људи који га стварају.
"Планови Музеја су програмске активности као што су Колонија конзерватора то је јединствена Колонија која се одржава само овде и која има међународни карактер, углавном су земље из окружења присутне а надам се да ће се то касније проширити и да ће добити један широк међународни карактер. Ту је и светски Фестивал музике са Биљаном Крстић и "Бистриком" коју организујемо већ трећу годину за редом у циљу очувања нематеријалног културног наслеђа. Организује се и вашар старих заната, неколико радионица које смо увели прошле године а то је грчарска радионица, радионица народног градитељства и радионица плетења. С обзиром да је Сирогојно место познато по џемперу и да је Музеј заправо и настао из организације Плетиља. Разни концерти, изложбе, оживљавање поставке сто је једино стално уз ангажман домаћице села која у сталној поставци покушава да дочара живот 19. века нашим објектима", каже директорка Музеја, Светлана Ћалдовић.
Музеј је дужан да у обављању своје делатности обезбеђује потребне услове за заштиту и унапређење животне средине. Неговањем и преношењем ове "живе културне баштине", чува се историја, култура и традиција као и идентитет једног народа, наглашава директорка Музеја "Старо село" Сирогојо.
Сања Глишовић
