Ниво заштите потрошача у Србији је близу европских стандарда, а свест грађана Србије о потрошачким правима је много развијенија него пре пет година, изјавила је државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Весна Ковач. Ковач јe поводом Светског дана заштите потрошача, 15. марта, навела да број потрошачких приговора константно расте и да је прошле године било скоро 17.000 приговора, што је, каже, за око трећину више него пре пет година.
Ови подаци указују да су потрошачи данас довољно едуковани и да знају коме да се обрате за помоћ у решавању проблема, а са друге стране, све више се примећује спремност трговца да у што краћем року реше рекламацију потрошача, јер тиме стичу већу лојалност– изјавила је Ковач за Тањуг.
Током протекле године највећи проценат жалби односио на обућу, 21 одсто, мобилне телефоне 12 одсто, белу технику, рачунаре и IТ опрему по шест одсто, док се на намештај жалило пет, а на одећу и телевизоре по четири одсто купаца. 
За подршку раду удружењима за заштиту потрошача, ове го.дине је опредељено 20 милиона динара, што је, каже Ковач, за трећину више новца у односу на претходну годину.
- Настојимо да пружимо подршку повећању кадровских, материјалних и техничких капацитета удружења за заштиту потрошача, а потребно је радити на даљем унапређењу сарадње између свих носилаца заштите потрошача - поручила је Ковач.
Према подацима НОПС-а, у периоду од 2011. до 2018. године било је 31.104 рекламација потрошача, од чега се трећина односи на гаранцију.
Према аналитици приговора потрошача НОПС-а, која је достављена Тањугу, од укупног броја евидентираних приговора 21,79 посто се односи на неисправан производ и лошу услугу, а 6,44 посто на непоштовање рока за одговоре на рекламацију. Нешто више од 23.000 пријава односи се на робу, а 7.971 на услуге.
Потрошачи се највише жале на квалитет телефона (14,48 одсто), патика (13,21 посто) и лаптопова и таблета (7,03 посто), а, када је реч о услугама, највише је притужби на рачун претплате за мобилну телефонију (13,35 посто) и фиксни интернет (5,85 процената), на пример.
Из НОПС-а оцењују да је петогодишња стратегија за заштиту потрошача, која истиче ове године, остала "већим делом мртво слово на папиру" у Србији, будући да, како кажу, ни држава, а још мање потрошачке организације, не могу да гарантују да ли је у паковању оно што пише на декларацији.
Извор: Танјуг
