Повећан број медведа на Златибору (видео)

Бројност медведа на територији Златибора је повећана, закључак је мониторинга које је спровело Ловачко удружење „Златибор“ из Чајетине. Постављањем камера на локације по руралним пределима општине Чајетина утврђено је присуство 10ак јединки ове заштићене звери.

Код хранилице за дивље свиње на брду Борковац у Љубишу 2016. године први пут је снимљен мрки медвед, што је био повод за пројекат праћења кретања ове врсте чија популација на Златибору никада није ишчезла, али је била смањена. Истраживање је показало да на Златибору углавном стално борави 10ак јединки. Ово подручје је било транзитно за медведе који су углавном долазили са добро насељене Таре, али је утврђено да постоје женке које се сада више задржавају на Златибору.

„И раније смо ми налазили трагове у оквиру нашег ловишта, али смо са тим пројектом хтели да мало унапредимо њихово праћење и да видимо какво је стање са популацијом медведа у нашем ловишту. Медвед је на нашој територији био присутан увек. Стање је сада много боље. Раније је то било две, три јединке у пролазу, сада је то негде до 10ак јединки које су углавном трајно настањене на нашој територији,“

каже Милун Меловић из стручне службе ЛУ „Златибор“. Пројекат мониторинга медведа у ком су ови снимци настали  финансиран је од стране локалне самоуправе, а праћење је вршено уз помоћ 10ак камера које су постављане у свим селима чајетинске општине. Праћење кретања медведа спроведено је у сарадњи са Парком природе Златибор, Биолошким факултетом, Заводом за заштиту природе којима су прослеђени сви подаци. Пораст бројности најкрупније звери у Србији забележен је и у другим планинским пределима земље, а један од разлога је и смањење броја становника у сеоским подручјима.

„Велика густина популације је на Тари, то је најгушћа популација у Србији. Све ово остало су доста мале густине да би се причало о неким проблемима. Проблеми постоје у смислу штета на пољопривредним културама, али то се решава, држава надокнађује. Вероватно ће доћи време када ће они изаћи из строгог режима заштите, али мислим да смо далеко од тога,“

додаје Меловић. Лов на мрког медведа је најстроже забрањен а казна за убијање је милион динара. Са друге стране, стручњаци поручују да не постоји бојазан за становништво, јер медвед избегава контакт са људима, али се дешава причињавање штете на сточном фонду, воћњацима и пчеларским кошницама, за шта је предвиђена одштета.

„Најлешће сусрет са медведом могу имати ловци, људи који беру гљиве, планинари, али ретко, јако ретко. Медвед је опрезан, слуша и прати, и увек ће побећи пре него што га видите. Дешавало се на нашем терену да се види медвед, али никад то није био близак сусрет, и никада није било последица по људе. Постоји опасност уколико наиђете на женку са мечићима, и да буде близак сусрет, да она одреагује, али то је јако ретко,“

сматра Меловић из ЛУ „Златибор“. Током зиме медведи се слабо крећу јер у периоду хибернације у заклонима и брлозима чекају топлије време. Са мониторингом ће се наставити и у наредним годинама, уз проширење активности и на осталу крупну дивљач.