Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована. Овај празник код Срба уобичајено се назива Јовандан и честа је крсна слава.
Свети Јован Крститељ је предсказао долазак Христов и крстио Исуса Христа у реци Јордану.
Свети Јован је по предању живео једноставно и аскетски, хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. У реци Јордан крштавао је свакога ко се покајао.
Одрубљена му је глава по налогу римског управитеља, тетрарха Галилеје, Ирода Антипе, у време протектората над Палестином.
У народу постоји обичај да се људи на Јовандан братиме и куме јер се Јован сматра узором карактера и поштења.
Верници врло често дају Јованово име деци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.
Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе, на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети арханђел Михаил. Свети Јован је заштитник кројача, крзнара, затвореника, осуђеника на смрт, али и певаца и музичара.
У сваком православном храму налази се његова икона.
Извор: ГЗС
