Српска православна црква и њени верници прослављају данас два празника посвећена светом апостолу и јеванђелисти Луки, заштитинику лекарске професије и светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и један од писаца Четворо јеванђеља. Треће јеванђеље у Новом завету Јеванђеље по Луки - написао је око 60. године. Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава. Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, су ииконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као "црно слово" сврстан у празнике од значаја за суштину цркве. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као свог заштитника славе га и образовне установе. Свети Лука је живот окончао у 84. години, а његове мошти данас се налази у Манастиру Косијерево у Црној Гори, у селу Петровић.
Успомену на недавно канонизованог Светог Петра Цетињског, СПЦ слави као заветни празник и "црвено слово" у календару. Према запису владике Николаја, овај светитељ је "цео свој живот витешки посветио своме народу", борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља. Оба посла успешно је обавио, а српска црква и народ посебно славе његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе, али је живот наставио у монашкој келији где се и упокојио 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
