Православни хришћански верници прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово васкрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Васкрсење Христово у свету, осим српске, данас слави и руска, грчка, бугарска и етиопска црква, као и један број Ескима који живе на Аљасци, али и православни верници у Египту.
Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Одатле је потекла у народу узречица: „Неверни Тома“.
Према одлукама Никејског сабора 325. године, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Васкрс може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла. Због тога је Васкрс покретан празник и празнује се три дана.
За овај празник везује се обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, што симболише Исусов излазак из гроба и поновно рађање.
Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, оставља се на страну до следећег Васкрса и придаје му се посебна важност.
Црвена боја симболизује Исусову пролиевену крв на Голготи, али и боју васкрсења. Прво јаје се сматра „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља.
Марија Магдалена је римском цару Тиберију, који није веровао у Христово васкрсење, дала црвено јаје и поздравила га речима „Христос Васкрсе“.
Данас је обичај да васкршње славље почиње после јутарње службе, након чега се верници поздрављају речима „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве, црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Први понедељак након Васкрса је Побусани понедељак, познат још и као задушнице – дан посвећен мртвима.
Извор: Данас.рс