Представа ужичког Народног позоришта “Одумиање међеда” од своје премијере у фебруару одиграна је преко 30 пута, како на сцени матичног позоришта, тако и у гостима. Синоћ је и чајетинска публика имала прилику да одгледа ову безвремену причу рађену према тексту БранкаЋопића у режији Немање Ранковића.
Комичност текста тече кроз заплет у којем локални чиновници покушавају да за мањак у државној каси који су бахато сами направили окриве медведа. Поједени прасићи, јагњад, шунке и сланине, све могуће и немогуће, приказани су као штета настала пустошењем медведа. Причу сензационалистички прате медији, а све се дешава у време избора где младе снаге покушавају да сруше укорењену стару власт.
Огољени до краја, Ћопићеви ликови разоткривају аномалије једне средине која је, на жалост, слика читавог једног друштва. Повлачећи паралелу између некада и сада, каже глумица Биљана Здравковић која ефектно глуми једну од споредних улога, видимо да се ништа не мења. Представа је управо због тога одлично прихваћена од стране публике.
Добро је што је на сцену постављен поново наш класик, додаје Слободан Љубичић, доајен Народног позоришта. Ћопић је као и Нушић – за сва времена. Ова представа је својевремено, пред само извођење у једном од београдских позоришта, била стопирана, а после премијере у Крагујевцу и забрањена. Сада се игра на мало савременији начин, јер текст допушта импровизације које се ослањају на теме данашњице па тиме бива занимљив јер је свако извођење јединствено. И грађење ликова такође је било инспиративно, слажу се глумци.
„Одумирање међеда“ је прича о нашем менталитету, корупцији која опстаје, комедија након које гледаоцима застаје смех у грлу а остаје питање: да ли ће икада бити боље? Крај представе је као и наша садашњост: необећавајућа.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
