У Дому културе у Чајетини одиграна је представа Народног позоришта из Београда ,,У агонији" према тексту Мирослава Крлеже, а у режији Ане Ђорђевић.
Јуче, на Светски дан позоришта, у Дому културе у Чајетини изведена је представа „У агонији“. Пре извођења представе, глумица Марија Вицковић прочитала је традиционалну поруку, овога пута написану од стране норвешког писца Јун Фосеа, која говори да се сва добра уметност, у суштини, врти око истог: узети потпуно посебне и јединствене ствари и учинити их универзалним. Да је представа „У агонији“, коју је 1928. године написао Мирослав Крлежа универзална јер је актуелна и данас, показали су глумци Марија Вицковић, Радован Вујовић и Вучић Перовић.
„Ја јако волим да играм са Радованом и Маријом, и изузетно ценим моје колеге. Посебно када се на то „наслони“ Крлежа који је слојевит, што видите конкретно за овај лик који ја играм, који је изузетно поткупљив, а то откријемо тек на крају. А све време он тврди неки пазар и, као, све је у служби власти. Много данас имамо таквих на тим местима, а још више, бојим се, ових „Ивана“ попут Радовановог, на жалост“, рекао је након представе глумац Вучић Перовић.
Као и сваки класик после извесног времена, и овај текст је прошао кроз одређени филтер редитеља, овога пута Ане Ђорђевић која је у адаптацији одбацила први и спајила други и трећи чин дајући представи одређену динамичност. Тема представе је драматична, несрећна људска и брачна судбина осликана у данашњем времену, на коју утичу политичке промене, интимне несреће и друштвене конвенције.
„Јако занимљива режија Ане Ђорђевић, ако ја могу онако, са стране, да кажем, што сам мислио и док сам је гледао и размишљао о њој, посебно и сада док је играм . Нисам гледао оваквог Крлежу, са оваквим епилогом. Изузетно је слојевит и мислим да то глумци углавном воле. И док у првом делу седим са стране и гледам Марију и Радована, увек видим неке нове ствари и неке нијансе, а то баш нуди текст. Зато је ово милина играти! Ово је једно , ако не и најбоље, његово дело“, закључује Перовић.
Према мишљењу критике, а судећи и према реакцији публике, ова представа испуњава високе уметничке стандарде и ако не подилази укусу публике. Поред одличне глуме, потребно је истаћи да су и сценограф, Миа Давид као и костимограф Андријана Пајић, допринеле бољем доживљају целокупне приче.
