Поводом Светског дана позоришта, синоћ је у Дому културе у Чајетини изведена представа „Загонетне варијације“, као поклон КЦ „Златибор“ Чајетина свим љубитељима позоришне уметности.
Комад Нобеловца Ерика Емануела Шмита „Загонетне варијације“ говори о љубави, мржњи, страсти, отварајући многа питања, између осталог и оно најважније: колико познајемо особу коју волимо? Радња је смештена на забачено острво Норвешког мора на које долази новинар како би интервјуисао књижевника, добитника Нобелове награде, који се повукао из јавности.
„Ово је, у ствари, прича о љубави“, почиње разговор глумац Горан Шушљик. „О љубави према једној жени ( два мушкарца према једној жени), и интересантно је када два мушкарца која се не познају схватају да воле исту жену. Представа је, у суштини, о томе и о многим сегментима живота које можемо сви да препознамо. Оно што је изузетно у овој представи је пре свега овај текст који је написао Шмит и на њему заснивамо једну узбудљиву, тајновиту причу о томе шта је љубав."
Јанко Цекић који је режирао представу и који, поред Шушљика, игра у њој каже да га је текст привукао још у студентским данима звбог мноштва обртних момената који су интересантни сами по себи, али и за глумачку игру.
„Ово је била моја жеља још пре тринаест година када сам био четврта година Академије и хтео сам да је радим као дипломску представу. Она се тада изводила у Народном позоришту са великим успехом... Још сам био млад и неискусан за такву улогу и у савету са својим професором чекао сам прави тренутак када ће се то догодити. Из тадашње моје визуре то је било интересантно за игру сваког глумца; а онда зрењем и стасавањем, као човеку и као глумцу, било је интересантно тај поглед на жену: шта је страст, шта је љубав, како се човек бори са тим, колико га то изједа, шта смо ми без те неке друге половине и да ли смо ми бића која су спремна да живе сама, или смо направљени да живимо у пару", прича Цекић.
Иначе, поводом Светског дана позоришта на позорницама широм света чита се исти текст, што је учинио синоћ Цекић, прочитавши публици поруку писца Теодороса Терзопулоса из Грчке.
