Јабланица се налази југозападно од Чајетине и Златибора. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора , а улива се у Црни Рзав, који са Белим Рзавом, који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар. Јабланица се дели на Горњу и Доњу Јабланицу. Јабланица се помиње још далеке 1664. Године, у познатом путопису Евлије Челебије.
После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије. У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен, а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства. Од ове године, у порти цркве налази се и споменик Мари и њеним синовима. Кажу мештани, у доба Турака је било тако што ако неко убије једног Турчина, два српске главе плате за то. И уби неко једног Турчина, а мештани, испрепадани, уперише прстом на Мару, избеглицу из Штрбаца, која је ту дошла са два своја сина. И Турци их за освету, обојицу обесише. Клела је Мара од бола и туге, клела и проклела речима: „Како моји синови висили на грани, тако Јабланичани просперирали на страни“. Неколико векова касније, подигоше им грађани Јабланице споменик и на њему написаше: „За време Отоманског царства, када Турци Јабланицу походише, два Марина сина невино страдаше. Тада је било два Србина за једног Турчина и Турци их на гране повешаше. Скидај Маро твоју тешку клетву, да нам деца живе у напретку“.
Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа. 4. фебруара 1980. године јабланичка школа се званично припојила основној школи ,,Димитрије Туцовић" Чајетина. У фебруару 1999. године школска зграда је изгорела у пожару. Школа је обновљена, и септембра 2000. године наставила са радом. У време док је школа обнављана настава није прекидана. Сада ову осмогодишњу основну школу похађа 21 ученик. У насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је око 3.
Јабланица је позната и по чувеном Јабланичком вишебоју, а јубиларни, десети вишебој одржан је ове године. У централном делу манифестације највише пажње привукла су надметања у различитим дисциплинама, од којих је најатрактивније било вучење на влаци. Овогодишњи вишебој окупио је рекордан број посетилаца, а протекао је у веома доброј организацији и још бољем расположењу. Организатор ове манифестације је Туристичко удружење „Јабланица“.
„С обзиром колико смо се припремали, колико има новина, поготову што је ово десети вишебој, ја сам задовољан, мислим да ће ово бити врх Вишебоја“, рекао је Вукомир Божанић, председник ТУ „Јабланица“ и додао: „Довољно је да кажем да су ми десетине људи који долазе ко зна одакле и који су долазили до сада рекло: Људи, па ви сваке године имате нешто ново и боље. То значи да ми сваке године успевамо да сам садржај ове манифестације буде богатији и све је већа пажња јавности“.
У засеоку Цигла у Јабланици подигнут је споменик мајору Василију Луковићу и палим борцима у битци на Цигли 1914. године, а на месту које мештани зову Бијела глава, а као војнички топоним фигурира караула Цигла, одиграла се једна од најжешћих борби у одбрани Отаџбине од завојевачке Аустро-угарске војске, на јужном делу Дринског фронта. На овом месту, одржан је помен палим ратницима и први у низу будућих Сабора под називом “ Сећање као залог за будућност”.
По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864, а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место. Триторијално је велика, простире се на чак 102 километра квадратна. И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника.
Као и у сваку сеску месну заједницу, општина Чајетина уложила је велика средства у Јабланицу. До овог села води асфалтни пут, Горња и Доња Јабланица такође су спојене афсалтом, а готово да нема засеока где није урађен и асфалтиран пут. У претходном периоду урађено је 6 км афсалтног пута од центра села до железничке станице Рибница, која мештанима много значи, јер возом до Ужица стижу за непуних 30 минута, што је много ближе од саме Чајетине, која је од Јаблнице удаљена Такође, асфалтиран је и путни правац према Бакићима у дужини од 2 км, затим према Јанковићима – 600 метара, ка Кобиљој Глави – 800 метара, а тренутно се ради на путним правцима према железничкој станици и Јанковићима, у дужни од по 340 метара.
„У плану и програму месне заједнице за ову и наредну годину, радиће се 1.800 метара асфалтног пута ка железничкој станици Рибница, 350 метара за Бакиће, по 1.000 за Јанковиће, Рајовиће и Токовиће, 200 за Радовиће и 500 метара за Ђувер. Такође, планирани су поправка и насипање два путна правца – 300 метара ка кући Илије Божовића и 100 метара у засеоку Ђуровићи. Већ је постављена јавна расвета у центру селу, са око 10 стубова, за чију је изградњу издвојено 394.681 динара“, каже Живојин рајовић, председник Савета месне заједнице Јабланица.
Као и за сваку сеоску месну заједницу, општина Чајетина уложила је велика средства и у Јабланицу. У протеклом периоду, за путну инфраструктуру уложено је око 50 милиона динара, за спомен чесму на Цигли 3 милиона, за културни центар око 5 милиона, урађен је мост за Лучице, чија је вредност радова била око 6 милиона динара, као и пут Доња Јабланица – железничка станица – 9.400.000 динара.
Јабланица је позната и по извору Бела Вода. Реч је о хипералкалној подземној води, која је веома ретка у свету, тако да ови извори, који се код нас налазе у Рибници и Моркој Гори, сврставају Србију као једну од осам земаља познатих по овим изворима. Извор Бела вода налази се у кориту реке Рибнице, на око стотинак метара од ушћа Рибнице у Црни Рзав. Истицање хипералкалних подземних вода се обавља дуж тока Рибнице на простору од око 50 метара. Извориште хипералкалних подземних вода „Бела вода“ у Јабланици налази се у оквиру пукотинског типа формираног у оквиру ултрамафитског комплекса стена јурске старости, од којих је највећим делом изграђен планински масив Златибора. Издашност изворишта, мерена на запреминском методом кретала се од 0,20 л/с до 0,24 л/с.
На основу досадашњих резултата, хипералкалне минералне воде се могу користити за лечење обољења коже, очију, хронични нефритис , односно упале бубрега, хроничног гастритиса , али и хетатитиса, екцема и псоријазе. Имајући у виду овакав спектар примене у балнеологији, јасна је жеља руководства општине Чајетина да се један овакав ресурс валоризује на одговарајући начин. План општине Чајетина је да се у наредном периоду на подручју изворишта хипералкалних вода „Бела вода” у Јабланици отворе нове стазе здравља и балнеотерапеутски центри , чији развој би се базирао пре свега на хипералкалним подземним водама.
Јабланица прво село са „зеленом енергијом”
На реци Рзав, у Јабланици и Семегњеву, почела је изградња три мини хидроелектране. Укупна снага хидроелектана биће 3 мегавата, а половином следеће године „зелена енергија“ биће убачена у систем ЕПС-а на Златибору. Ова највећа приватна инвестиција на територији општине Чајетина вредна је око 5 милиона еура, а инвеститор је фирма „Златиборске електране“ из Чачка.
„Једана од најважнијих инвестиција, а о којој се мало зна и говори, је изградња малих хидроелектрана. Доласком нове Владе, помпезно је најављивана изградња „зелене енергије“, односно, изградња ветрењача, уопште, искоришћавање енергије ветрова. Ништа од тога није урађено у Србији. Што се тиче сунчеве енергије, имали смо најаву да ће на Златибору ЕПС, Дунав и ДДОР Нови Сад градити објекте за соларну енергију, и ни од тога ништа није било. Међутим, ми смо пре доношења тог закона, већ са људима из Србије договарали и преговарали, и они су ушли у изградњу на територији наше општине“, каже за Златиборске вести Милоје Рајовић, председник СО Чајетина.
Реч је о приватној инвестицији, вредној око 5 милиона еура. Ради се о изградњи три мале хидроелектране на реци Рзав. Инвеститори су последње три године прикупили сву потребну документацији, и од државе и од наше општине, конкурисали су код одређених банака, добили су веома повољне кредите и то је тренутно највеће приватно градилиште на територији општине Чајетина. На Рзаву се сада граде три мале хидроелектране. Снага једне је 2 мегавата, док су друге две од по 500 киловата, што значи да ће њихова јачина укупно бити 3 мегавата. Биће изграђене до средине 2016. године, што значи да ће наша општина имати „зелену енергију“, која ће кабл водом бити убачена у систем ЕПС-а на Златибору.
„Са овим општина Чајетина добија енергетску стабилност, значи, добијамо једну нову енергију о којој се у Србији пуно прича, а мало се ради. Инвестиор, „Златиборске електране“, по мом утиску, једна су веома озбиљна фирма и већ се гради. За сада се то не види, јер се градња одвија у веома неприступачним условима, али већ се копају тунели, праве се приватни путеви, већ су почеле цеви да долазе и сматрам да је ова инвестиција, која је вредна негде између 4 и 5 милиона еура, једна од највећих инвестиција у нашој општини. Драго нам је да ова „зелена енергија“ у Србији коначно почиње да се ради и понос нам је то што почиње да се ради баш овде код нас. Са тим добијамо једну чисту енергију и једну нову енергетску стабилност за нашу општину. Поред тога, велики број људи са територије наше општине, који нису имали посао, ради сада овде на овом градилишту, највише из Јабланице и Семегњева. Радове изводи предузеће Јединство, које је и ангажовало наше раднике. То је велика инвестиција, ми смо веома поносни на то и драго ми је и да ће та села, која су мало пасивнија, добити једну велику инвестицију на којој много људи сада ради, а надам се да ће и један број њих остати у радном односу, да праве рад тог система и да га одржавају“, истиче Рајовић.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
