Миладин Лекић живи у Шљивовици од 1978године. Од тада до данас, нигде није одлазио нит’ је покушавао да оде из свог родног краја. А у Бајиној Башти завршио је средњу школу за ауто-механичара и тим послом се бавио две године код Дула Новаковића из Чајетине. Одлази у војску крајем ‘98године, а када се вратио (2000год.) почео је да се бави дуборезом и скулптуром. Прву скулптуру урадио је мало пре војске ‘98год. – скулптуру лава, којег и дан данас чува у својој кући као успомену на први рад.
Посла има увек. Када нема наруџбина, онда ради у галерији и спрема се за сезону, зимску и летњу. Када је туристичка сезона на Златибору и овде је већа посета. Место на коме се налази галерија је највећа реклама. Саме скултуре зову путнике намернике да сврате и посете Миладина и његове радове.
Ко је српски сељак? То је један мученик који се читавог свог живота бори и не тражи ништа више од онога колико му је потребно за голи живот, што се и примећује на Лекићевим скулптурама. Поред српског сељака ради и многе друге мотиве - птице, најчешће орлове и сове, затим коње и магарце и женске актове. Бави се и обрадом камена.
70% рада обави моторном тестером, то су такозвани груби радови. Прво се ураде контуре, а после дорађује ручно са глетима и даје коначан облик. На крају се шмиргла и заштити лаком. Шта је потребно да би једна оваква скулптура угледала светлост дана? Потребан је таленат и много рада. Миладин то најбоље зна, од самога јутра до касно увече. Док умор не савлада још један дан, српског сељака мученика.
Мирослав Весовић, zlatiborpress.rs
