У организацији Културног центра Чајетина, у Дому културе синоћ је одиграна још једна одлична представа. Реч је о дуодрами „Воз“ инспирисаној делом Кормака Макартија у којој улоге тумаче два барда глуме, Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић.
Након двочасовне врсне игре у једној комплексној причи, два глумачка барда, Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић, испраћени су синоћ са сцене Дома културе у Чајетини, заслуженим овацијама. Реч је о представи „Воз“ Кормака Макартнија у адаптацији и режији Воје Брајовића. Ова игра није била за публику, истакао је овом приликом Брајовић, већ са публиком. Очи у очи, под упаљеним светлима, расправа о људима, свету, вери, Богу, нади и безнађу, дужностима и љубави и још много чему, држала је пажњу кроз преиспитивање и тражење одговора за све наше недоумице.
"Ја сам направио представу која даје слободу вама, који је гледате. Мислим да је Сергеј малопре рекао да смо нас двојица на сцени. Не, ја сам направио тако да сте сви ви учесници у представи. Наша представа није песимистичка, није нихилистичка, то смо проверили више пута; нико не изађе са мрачним мислима после ове представе, што је велики успех, а погрешио бих када бих рекао парадокс.Није! Она води ка слави живљења", прича за "Златибор прес" након представе глумац и редитељ Воја Брајовић.
Дубоке емоције којима се веровало избрисале су раздаљину између публике и глумаца, између посматрача и учесника, јер је свако на свој начин имао своју улогу у Макартијевој причи као и у замисли редитеља. А заузимање ставова остављено је на вољу свакоме, као и у животу.
"Живимо у времену када више нико и не покушава да спасе било кога. У којем је јако тешко спасити себе, у којем је човек заиста изгубио сваку наду, тако да је овај текст и ова представа, чини ми се (бар нама, који је играмо) потребнија него икад. Ни једна представа није одиграна исто , свака је потпуно другачија. Пошто нама занат даје могућност да представу можемо да сасемо када падне, ова представа има сама свој ток, иде у свом правцу који ми можемо само да испратимо. Нема лажи! То су два човека на сцени, то је један двоплан филмски, тако да се она мења константно, од реченице до реченице... Не знам да ли је ико од нас изговорио исту реченицу на исти начин два пута", каже Сергеј Трифуновић.
Није чудно да оваква представа за коју се карте распродају великом брзином, траје већ осам година. Одиграна је преко 230 пута, а тражена је како због садржајне приче и глумачке веродостојности у игри, тако и због тежње да након ње изађемо у стварност са бар неким одговорима и жељом да будемо бољи и спасемо свет.
