Прича о првом српском колачу (видео)

Савез сеоских жена општине Чајетина је од свог оснивања био веома активан. Уз подршку локалне самоуправе, ТО Златибор као и Женског центра Ужице , ово удружење постаје све запаженије. Једна од чланица Савеза сеоских жена јесте и Ана Дабовић из Сирогојна која прави скоро заборављене колаче од шљива  који су били незаобилазни део лепшег одрастања некадашњих  генерација, слаткиш који је служен само у посебним приликама.

https://www.youtube.com/watch?v=gkhGsqAErO4&feature=youtu.be

Први српски колач био је колач од шљиве, посластица која се на селима служила само у посебним приликама. Данас би био готово заборављен да нема појединаца који, у жељи да наставе  неговање традиције свог краја, праве управо ову необичну и здраву посластицу.

"Ја сам од 90-тих радила за Музеј "Старо село", правила слатка, џемове, сокове, све од шумског и домаћег воћа. Онда смо дошли на идеју да би могли да пробамо да ли ће то да се продаје. Онда сам питала маму и бабу како се то оне правиле јер се одлично сећам како је то изгледало кад су оне сушиле колаче. То се за посебне дане спремало, за Бадње вече, за Божић, када се деци давало и једва смо чекали ," прича Ана Дабовић из Сирогојна.

Процес прављења колача од шљива је дуг. Искључиво се праве од шљиве маџарке које, на жалост, има све мање у нашим крајевима. Наши стари су закључили да ни од једне друге сорте колач није тако добар.

"Скува се обичан пекмез, како су то наше баке радиле, само се извади кошпа и густо се скува. Потом се дода пројино брашно и врло мало шећера, све зависи од шљиве, јер ако је шљива слатка онда шећер није ни потребан. После тога се стављају на купусну лиску, суше се на сунцу уз струјање ваздуха,"   каже Ана.

Колач се, уз константно превртање, суши најмање месец дана. Након тога се, по правилу, увија у листове лозе, али је госпођа Дабовић поступак мало модернизовала па колаче прво увија у целофан јер се тако лакше одваја од подлоге. У послу јој, највише приликом паковања, помажу кћи, снаха и муж. У току године упакују и до 2-3 хиљаде колача, а продаје се највише у "Старом селу".

"Овај колач се продаје овде код нас, у музеју "Старо село" од самог почетка рада продавнице, и многи гости кад долазе увек траже тај колач од шљива јер на другом месту га не налазе,"

Мира Павловић, Музеј "Старо село" Сирогојно

Презентовање и продаја колача, као и мноштво других производа које прави Ана са својом породицом, постала је лакша откако је основан Савез сеоских жена које ће ускоро добити и свој продајни простор на Златибору.

"Много значе удружења, поготово за ове младе и јако ми је драго да млади остају на селу," истиче госпођа Дабовић.

Колач од шљива изазива посебно велико интересовање код страних туриста, просто мами необичношћу паковања, а потом и причом о њему. Запазили су га недавно гости из Шведске који су били у званичној  посети  општини Чајетина, али и Словенци код којих су гостовале представнице  удружења жена из Југозападне Србије међу којима и четири жене из Савеза сеоских жена из Чајетине. Ана Дабовић овом посластицом негује укусе нашег краја, проткане сећањима на старинске обичаје и празнична расположења.

Мирјана Ранковић Луковић