„Приче из Бечке шуме“ синоћ су изведене у оквиру 22. Југословенског позоришног фестивала у Ужицу. Са мноштво ликова на сцени, глумци Градског драмског казалишта Гавела из Загреба покушали су да скрену пажњу публике на неке приче из прошлости које много подсећају на садашње време.
“Приче из Бечке шуме” Едена фон Хорвата је прича о ниским страстима и несретним судбинама нижих друштвених слојева уочи успона фашизма у Аустрији. Радња прати Маријану и Алфреда, двоје незрелих, необразованих и изгубљених младих особа, посве неспремних на заједнички живот у који су се упустили. Он је коцкар који једино зна зарађивати на коњским тркама, а она у животу није видела ништа осим породичне продавнице играчака и суседне месаре, чији је власник њен вереник Оскар . Лаковерна девојка је у самоувереном Алфреду измислила идеале који су јој дали храбрости да напусти вереник и сопствени дом у лажној нади о бољем животу. Алфред, с друге стране, целог живота бежи. најпре од породице, затим од љубавница Валерија од које је побјегао Маријани, да би након годину дана оставио Маријану и вратио се у наручје Валерији. Ту је и мноштво других ликова са својим животним драмама које се наслућују и које се преплићу са животним причама главних јунака. 18 глумаца на сцени, од којих неки глуме и по два лика, трудили су се да испричају једну причу за коју редитељ, Игор Вук Торбица, сматра да је право време да се поново „чује“. А шта је овом, наизглед петпарачком причом, редитељ хтео да нам каже?
"У позадини нам се дешава нешто што је крајње опасно а то је тренутак и када друштво, и кад држава, и кад вјера, и кад медицина и све друге науке наводно почињу водити бригу о женама, о женском тјелу, шта би женама морало бити, на који начин и тако даље... И у том смислу постоји та матрица мелодраме или основни склоп којим се ми играмо и додирујемо "треш идеологију" зато што вјерујем да малограђанска свјест управо гледа на ствари тако", каже Игор Вук Торбица .
Глумци Градског драмског казалишта Гавела из Загреба својом су глумом успешно бранили постављену причу.
"То је врјеме атракција и баналности, опћих тема и малих живота гдје је све, наизглед, битно, малих судбина које су бучне - а заправо без садржаја, и некако ми се чини да су оне "диван" темељ за неке нове идеологије које могу дозвати рат", нагласила је на конференцији за медије Наташа Јањић. На њена појашњења надовезала се и Јелена Михољевић:
"У том неком богатству равнодушности коју желимо приказати да је то једна идеја која на пуно окрутнији начин, на пуно разина, нама презентира нашу неосјетљивост на туђу патњу."
Какве су оцене публике, знаће се ускоро. За сада још увек највеће њене симпатије има прва одиграна представа. Већ вечерас чека их нови изазов у виду Чеховљевог текста „Иванов“ у извођењу Народног позоришта из Београда.
Мирјана Ранковић Луковић
"У позадини нам се дешава нешто што је крајње опасно а то је тренутак и када друштво, и кад држава, и кад вјера, и кад медицина и све друге науке наводно почињу водити бригу о женама, о женском тјелу, шта би женама морало бити, на који начин и тако даље... И у том смислу постоји та матрица мелодраме или основни склоп којим се ми играмо и додирујемо "треш идеологију" зато што вјерујем да малограђанска свјест управо гледа на ствари тако", каже Игор Вук Торбица .
Глумци Градског драмског казалишта Гавела из Загреба својом су глумом успешно бранили постављену причу.
"То је врјеме атракција и баналности, опћих тема и малих живота гдје је све, наизглед, битно, малих судбина које су бучне - а заправо без садржаја, и некако ми се чини да су оне "диван" темељ за неке нове идеологије које могу дозвати рат", нагласила је на конференцији за медије Наташа Јањић. На њена појашњења надовезала се и Јелена Михољевић:
"У том неком богатству равнодушности коју желимо приказати да је то једна идеја која на пуно окрутнији начин, на пуно разина, нама презентира нашу неосјетљивост на туђу патњу."
Какве су оцене публике, знаће се ускоро. За сада још увек највеће њене симпатије има прва одиграна представа. Већ вечерас чека их нови изазов у виду Чеховљевог текста „Иванов“ у извођењу Народног позоришта из Београда.
Мирјана Ранковић Луковић
