Центар за климатске промене, природне ресурсе и енергију Универзитета Доња Горица (УДГ) у партнерству са Ресорним центром за околиш (РЕЦ) из Босне и Херцеговине и Амбасадорима одрживог развоја и животне средине из Србије реализује пројекат "Прилагођавање и отпорност локалних заједница на климатске промене" (LOCCAR) који је подржан од стране Western Balkans Fund-a, уз кофинансирање ЕУ.
Једна од завршних активности на пројекту био је Округли сто “Адаптација и јачање отпорности локалних заједница на климатске промене у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији” који је одржан у Подгорици, на Универзитету Доња Горица (УДГ). Међу бројнe резултатe пројекта убраја се објављивање Публикације “Јачање отпорности и капацитета прилагођавања локалних заједница на климатске промене у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији” која за три државе, односно девет јединица локалних самоуправа анализира потенцијалне будуће климатске ризике и предлаже мере за јачање климатске отпорности и одговора на будуће екстремне климатске ситуације.
Учешће на овом еминентном скупу испред Општине Чајетина узела је Вера Благојевић, руководилац Комуналне службе КЈП „Златибор“ Чајетина. Захваливши се организаторима на позиву, изразила је задовољство што је имала прилику да упозна и размени информације и искуства везано за заједничке проблеме које три државе имају услед негативних утицаја климатских промена који су све учесталији.
„Кроз своје учешће имала сам прилику да представим Акциони план за одрживу климу и енергију који је за Златиборски округ израдила Регионална развојна агенција Златибор. Овај документ један је од ретких на нивоу наше државе, и за наш округ и општину Чајетина представља искорак али и јасан стратешки документ којим су прецизиране мере и активности које је потребно применити како би се смањио утицај климатских промена на бројне секторе који су погођени“, истакла је Благојевић. Она је додала да су све учесталији ризици од елементарних непогода који се на анализираном подручју манифестују кроз појаве екстремно високих и ниских температура, краткотрајних и обилних падавина уз краткотрајно плављење одређених стамбених и пољопривредних површина. Суше и олујни налети ветра, како истиче, натерали су нас да се замислимо шта и како можемо да унапредимо, и смањимо њихов штетан утицај.
„Претпоставка је да ће се највећи негативни ефекти одразити на сектор пољопривреде, с обзиром на досадашње елементарне непогоде, првенствено град и суше. Висок ниво деловања очекује се и у сектору водоснабдевања и то у погледу повећане потрошње воде за потребе домаћинстава, те у сектору планирања коришћења земљишта. Такође, висок ефекат климатске промене ће имати и на сектор туризма кроз смањење броја дана зимске и повећање броја дана летње сезоне. Имајући све то у виду, своје пословање можемо усмерити ка активностима које ће на конкретан начин умањити штетне утицаје климатских промена“, закључила је Благојевић.
