Сви произвођачи млека мораће два пута месечно да тестирају своје производе у Националној лабораторији за контролу млека, рекла је данас премијерка Србије Ана Брнабић након обиласка Дирекција за националне референтне лабораторије.
Она је додала да ће анализе бити бесплатне, а да ће сваки произвођач добити смернице шта да предузме уколико постоје одступања у квалитету њихових производа од европских стандарда.
„То што Србија сада има акредитовану Националну лабораторију за грађане значи већу безбедност и бољи квалитет хране, а за произвођаче стандардизацију квалитета производа и фер тржиште”, рекла је Брнабић.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић каже да ће Србија у мају или јуну добити Лабораторију за безбедност хране, а да је Национална лабораторија за контролу млека важна како би се утврдио квалитет млека и млечних производа на тржишту.
Постојање националних, акредиотованих лабораторија за контролу хране важно је и за испуњавање услова за отварање поглавља 12, које се односи на безбедност хране.
„Донели смо и нове правилнике за месо, јаја...помажемо произвођачима да изађу на друга тржишта”, нагласио је Недимовић, јавља Танјуг.
Упитан да ли је Србија ускладила са европским стандардима вредности афлатоксина у млеку он је рекао да наша земља „тежи ка томе”, али да је и даље дозвољени ниво афлатоксина у Србији 0,25 микрограма по литру, док је у земљама ЕУ 0,05 грама.
„Србија извози млеко у земље у окружењу и стандарди су усклађени са њиховом регулативом. Немамо велике количине млека да би могли да извозимо у ЕУ”, рекао је Недимовић и подсетио да је дозвољени ниво афлатоксина за САД 0,5 микрограма по литру.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици оценио је да је отварање нове акредитоване лабораторије за испитивање млека важан корак не само у унапређењу безбедности и квалитета хране у Србији, већ и за пут Србије ка чланству у ЕУ.
Нагласио је да је Поглавље 12, које се односи на безбедност и квалитет хране, најкомплексније и технички најзахтевније поглавље у процесу преговора о чланству у ЕУ.
„Србија заслужује да има најбоље стандарде по питању квалитета хране, а овај центар представља додатно охрабрење у процесу приступања Србије ЕУ”, рекао је Фабрици.
Додао је да је 4,5 милиона евра, од укупно осам милиона колико ЕУ издвојила за Дирекцију, уложено у реконструкцију центра, а остатак за обуке запослених.
Министарка за европске интерграције Јадранка Јоксимовић рекла је да је пројекат, започет 2010.године финансирањем из претприступних фондова ЕУ, био „пред колапсом” због „ненаменског трошења новца и неодговорног понашања претходних влада до 2012.године.
„Успели смо да од 2014.године „откочимо” тај пројекат знатним издвајањем буџетских средстава да се оно што је потрошено надокнади и да ЕУ настави да финансира пројекат у сегентима као што су лабораторијска опрема”, рекла је Јоксимовић.
Министарка је навела да је ЕУ финансирала пројекат са осам милиона евра и да је Влада Србије учествовала са око три милиона евра.
„Заједничким радом и синергијом успели смо да обезбедимо рад кровне институцију за контролу квалитета хране, важну за наше грађане и произвођаче који желе да пласирају робу на европско тржиште”, истакла је Јоксимовић.
Јоксимовић је навела да садашњи ниво афлатоксина у млеку у Србији није у потпуности усклађен са ЕУ, али да то не значи да та количина угрожава безбедност грађана.
„То није нешто што је негативно и што је у супротности са безбедношћу хране, већ није потпуно усклађено са оним што су други постигли уласком у ЕУ”, навела је Јоксимовић и додала да је заједничка пољопривредна политика веома захтевна и компликована.
Како је објаснила, све државе које су преговарале са ЕУ узимале су извесне транзиционе периоде јер за разлику од држава чланица, које имају низ субвенција којима подижу конкуретност својих произвођача, земље кандидати то немају на располагању.
„А наш произвођач сутра мора да изађе на захтевно тржиште ЕУ, а да не буде 'згажен' и у том смислу се транзициоони периоди узимају за различите нивое усклађивања са параметрима ЕУ”.
Извор: Политика
