Производња буковаче у Трипкови

Благоје Радишић је ватрогасац у пензији већ две и по године, а производњом буковаче је почео да се бави пре 10 година, на породичном имању. На идеју је дошао због тога што су му се јеле печурке и то баш буковаче. С обзиром да су се комшије бавиле узгојем буковача код њих се снабдевао.

Објекат и све око објекта урадио је Благоје са оцем Миленком и сином Јанком. Пре 10 година кад су почели, прво је направио машину за сецкање сламе (једна бала се сецка за један минут што би ручно трајало цео дан). После тога су направили бетонске базене за потапање сламе у хладној води. Онда је на отпаду Благоје нашао стару цистерну од три хиљаде литара коју је прерадио у казан за кување. Пошто је сламу тешко потапати без кавеза, направио је и кавезе у којима се слама потапа у врућу воду, то јест кува. Тако се процес дезинфекције сламе ради без икаве хемикалије.

Кад је слама кувана печурка се лакше храни. Слама се купује углавном од познатих произвођача из околине Кнића. Слама мора бити сува и све што у њој не ваља одмах се баца. То се касније даје калифорнијским глистма и оне за око годину дана направе квалитетан хумус. Сва кувана слама иде на цеђење и хлађење. Процес траје око 24 сата. Сутрадан се иде на машину за пуњење џакова, и ставља се ред сламе, ред семена. Све се то сабија у машини, тако да џак буде тежак од 15 до 18 килограма. Тако напуњени џакови се смештају у просторију звану прорасталиште. У тој просторији на температури од 22°C буду око 20 дана. Прорасталиште је топло, мрачно и загушљиво.

После тога џакови се премештају у другу просторију у којој ће да рађају. Ту се симулирају временски услови као у природи: да имају светлост 12 дневних сати дан, а потом је 12 сати ноћ, да имају одговарајућу температуру, влажност и убацује се ваздух да не буде загушљиво. За око 7 до 10 дана печурка почиње да ниче, да рађа. У зависности од услова након 25 до 35 дана почиње се са брањем. Један џак даје од три до пет килограма печурке у зависности од услова, како спољних, тако и унутрашњих. Оне расту на температури од 5°C до 25 °C, с тим што је идеално од 15°C до 18°C.

Печурке дају, односно рађају више кола. Прва три су исплатива док остала кола мало рађају. Кад заврше са рађањем џакови се не бацају, него иду калифорнијским глистама које за око годину дана направе хумус који Благоје продаје за „ваше воће, поврће и цвеће“, то јест за све биљке.

„Битно је да се печурка не прска, наглашава Благоје, „мора да буде све природно и на здравом ваздуху“.

Овде у Трипкови, не треба ни вентилатор, довољно је отворити прозоре. Узгаја око 1200 врећа годишње, што значи око четири тоне печурака. Поред тога он пуни џакове за друге произвођаче (ради услужно).

Ово је породична производња, сви раде, и он и отац и син. Што се тиче потражње не могу да произведу колико се тражи. Није се обогатио, али може да се заради. Екологија је 100 %, ништа се не баца сем најлонског џака.

„Свако ко хоће да се бави овим послом, саветијем да почне са пет џакова и на њима нек се учи, док види да ли може да ради или не“.

Сваки дан неко дође, види, пита, купи неколико џакова и ретко ко се поново врати. Неко само махне главом и оде. Посао није ни мало лак, ни физички, али треба и продати. Благоје је већ стекао старе муштерије и није проблем за пласман.

Мирослав Весовић