Производња меда некада је била хоби, а данас за многе представља једну од привредних шанси. За Драгослава Јањића из Трипкове, који у свом пчелињаку поседује 25 друштава, пчеларство првенствено представља задовољство али и додатни извор прихода.
Драгослав Јањић из Трипкове пчеларством је почео да се бави пре око четири године и као већина пчелара ужива проводећи време у природи близу својих кошница. Како каже, као и сваки посао, пчеларство је потребно волети како би цео процес био успешан. Неизоставан сегмент, по његовом мишљењу, је и непрестано усавршавање и праћење препорука стручњака.
„Данас се пчеларством може свако бавити. Постоји доста форума. Пчелари су доста урадили да поједноставе едукацију почетницима, али да би постали успешни у том послу морају да прођу најмање три године“, додаје Јањић.
Током јула и августа пчелари враћају пчеле са „паше“ на стационаран пчелињак. Следећа од активности је цеђење меда и заштита од вароје, највећег непријатеља пчела. Јањић истиче да велику опасност пчелињим заједницама могу представљати летње жеге па се стога морају предузети одређене мере заштите:
„Ја сам један од пчелара који максимално промовише хигијенску појилицу. Пчелар је дужан да пчелама обезбеди воду и то што ближе пчелињаку. Такође, вентилационе отворе треба подесити на максимум. Ако су друштва јака и ако мед није одузет може се извршити и померање наставака за око 2 центиметра у току дана када је највећа врућина“.
Село Трипкова је еколошка средина и као таква има добре услове за бављењем пчеларством. Ту предност искористи су многи мештани овог села.
„На потезу Јањићи – Вермезовићи има пет озбиљних пчелара који тренутно поседују два контејнера и који имају од 150 до 200 друштава. Из овог села је и Слобо Јеремић. Он је један од врхунских пчелара који пчелари са 200 друштава и његов син Александар са 50. Они су, на неки начин, у нашем селу зачетници модерног пчеларства. Касније се то пренело на друге који су то искористили. Ми размишљамо да овде направимо један кластер како би лакше могли да долазимо до субвенција, као и да неке друге ствари као што су сатне основе, производња матица и то савремено пчеларство доведемо на још већи ниво и да ми будемо зачетници тога у Чајетини“, каже Јањић.
Додаје да количина произведеног меда умногоме зависи од временских прилика и тога да ли се кошнице селе или не, као и да домаћи пчелари немају проблем са продајом, јер се српски мед све више тражи. Као активан члан Удружења пчелара „Златибор - Чајетина“, максимално је укључен у све активности Удружења. Једна у низу је и организовање Сајма меда који ће се ове године одржати од 3. до 6. августа на Краљевом тргу на Златибору.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
