У библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини синоћ је представљена монографија „Наш век – 100 година Удружења Ужичана у Београду“. Ово својеврсно сведочанство о раду и постојању најстаријег завичајног удружења у главном граду, приредио је писац и публициста Зоран Јеремић.
Како испричати причу о нечем што траје један век?! О једном завичајном удружењу које, измештено из своје средине, своју везаност за свој крај на разне начине исказује свом граду и његовим житељима, и свима који тај град из неописивих, а оправданих разлога, осећају као свој? Зоран Јеремић, писац и публициста, успео је да испише ту причу, пригодно сведену стогодишњу историју о Удружењу Ужичана у Београду.
„Мислим да је важно истаћи да је то најстарије завичајно удружење у Београду. Сви други су касније добили своја удружења. Треба рећи и то да Удружење званично није радило за време Другог светског рата и нешто после рата; чак је после рата било забрањено организовати таква или слична удружења, али су Ужичани ипак нашли начина да се друже и да праве неке планове. Ако смо мали комадић вечности тог удружења успели да сместимо у корице ове књиге, верујем да ће, поред мене, бити задовољни и сви други“, рекао је Јеремић.
Јеремић је посебно истакао да, када се говори о Удружењу Ужичана, мисли се на све људе који су у оно време припадали ужичком крају, данас златиборском округу, а монографијом су обухваћени како председници који су Удружење водили, тако и истакнути књижевници, лекари, привредници, они који су оставили траг не само у свом завичају, већ и у Србији и бившој Југославији. О том, како би рекао академик Љубомир Симовић, ужичанственом осећају припадности, говорио је председник Удружења професор др Милош Туцовић.
„Моје срце се не дели на пола, моје срце је део Златиборског округа, са одређеним епицентрима. Ту љубав, поштовање и традицију преносим на све генерације, на све чланове Удружења и на све пријатеље Удружења, на било којој тачки. И када окренемо глобус лево или десно, увек ћемо наћи некога из нашег краја. А тај је наш амбасадр“, нагласио је Туцовић.
О монографији су ове вечери своје мишљење дали рецензенти: књижевник Радомир Андрић, генерал др Радован Томановић и проф. др Илија Мисаиловић. Публика је могла чути и занимљиве анегдоте из живота појединих личности зачињене ерским хумором, а промоција је употпуњена музиком ученица Музичке школе "Војислав Лале Стефановић" из Ужица. За дугогодишњу успешну сарадњу Удружења са чајетинском општином, захвалнице и монографије уручене су Општини и СО Чајетина, Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“, као и хотелу „Палисад“. Вече је, кроз пошалицу, названо претпремијером представљања монографије у ужичкој Народној библиотеци 7. фебруара у 19 часова.
