Прошла година била лоша за пчеларе због кише

2014. била је лоша година за пољопривреднике, како за ратаре и воћаре, тако и за пчеларе. Дуг кишни период довео је до тога да су пчелари изгубили највеће паше: багремове, ливадске и липове. У Србији су, за пчеларе најважније багремове паше, јер се преко 60% меда добија од њих. Ливадсеке паше би задовољиле потребе пчелара, али је кишна година и ту помрсила конце, тако да су пчелиња друштва преко целе године морала да се хране, што није свим пчеларима полазило за руком. Пчелиња друштва су све време била на сахарози што није довољно. Имала су довољно полена, али не и нектара. У очекивању друге повољне паше, која је због дуготрајних киша пропадала, многа пчелиња друштва су пропала. Међутим, увек има ствари које би могле боље да се ураде, каже др Горан Јефтић са Института за крмно биље из Крушевца. Због тога што је у овом крају клима оштрија, зима пре дође, а дуже се задржи, пчелари би морали боље да се припреме за прихрањивање пчела.   01-pcela „Пчелиња друштва у нашим условима од октобра до јануара никад не потроше више од 7-8 кг меда. Али никад не смете да их оставите на тој резерви јер смањују своју активност“, напомињедр Јефтић и додаје: „Оптимално би било оставити 15, а у лошој години и 20 килограма. Врло је важно да то буде квалитетан природни мед. Само део тога може се заменити шећером“. Пчеларење је, према мишљењу стручњака, у овим крајевима веома лепо, јер су ливаде добре захваљујући стоци која их, хранећи се травом, обнавља и ђубри. Тамо где нема пуно стоке, пчелари би пчелама требали да обезбеде пашу сетвом појединих биљних врста, као што су бела и црвена детелина, жути звездан и перко, а од посебних пчелињих врста фацелија, еспарзета и кокотац.