Отварајући стручни скуп посвећен пројекту "Подршка иновативном механизму радног ангажмана социјално угроженог становништва" на Златибору, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да је Србија прошле године исплатила 13,88 милијарди динара новчане социјалне помоћи за 128.355 радно способних корисника. Он је додао да Србија месечно у просеку издваја више од 1,2 милијарде динара за социјалну помоћ, што су огромна средства, али не и довољна да кориснике заштите од сиромаштва.
Држава је за социјалне помоћи прошле године издвојила око 14 милијарди динара, коју корисници примају у просеку 48 месеци. Према речима министра Вулина, то је ипак дуг период. Због тога би корисници социјалне помоћи требало да покажу колико цене то што друштво издваја за њега, али у истовреме би требало да ради за ту помоћ и својим радом допринесе друштву.
"Радна активација је једино што може да заштити од сиромаштва, а то је ово министарство почело да ради и то препознају за сада локалне самоуправе. Здрав, способан корисник новчане социјалне помоћи треба да ради за ту социјалну помоћ", рекао је Вулин. "Законска решења која ћемо врло брзо предложити, која ће ући у јавну расправу, које ће проверити и струка и центар и свако други, ићи ће ка смањивању оваквог просека“.
Председница Удружења грађана "Дуга" и иницијаторка Пројекта "Подршка иновативном механизму радног ангажмана социјално угроженог становништва", Весна Циврић, рекла је да се доста причало о том пројекту и мислило да он не може да заживи у Србији, као и да је понижавајуће да људи раде. Међутим, многе општине су схватиле да се само радним ангажовањем враћа достојанство човеку. Према њеним речима, Министарство рада издвојило је 1,14 милиона динара и од тог новца ће се едуковати 13 нових локалних заједница, које ће отворити Канцеларије за смањивање сиромаштва. Ове канцеларије постоје у Ади, Новом Бечеју, Пландишту, Новој Црњи и Пећинцу, а на едукацији су Црна Трава, Прешево, Медвеђа, Бојник, Власотинце, Књажевци, Љубовија, Житиште, Зрењанин, Сечањ и Ковачица.
Мирјана Ранковић Луковић, zlatiborpress.rs
