На подручју општине Чајетина постоје погодни услови за развој пољопривреде, те се велики број породица окренуо тој грани привреде. Успешан пољопривредник који се већ годинама бави товом говеда и млечним говедарством је Радован Стојановић из Даутовца.
На својој фарми има око 20 музних крава, 10 јуница и 15 бикова у тову. На питање да ли је тешко бавити се овим послом Стојановић каже да је у почетку било веома тешко. Велика су одрицања, велика улагања у објекат и механизацију, а прве резултате рада и одређену економску добит остварио је тек након петнаестак година.
„Капацитет штале са товом је од 50 до 60 грла. Овај објекат је доста услован и замењује доста физичког рада. Не чисти се, полагање се врши машински, уведен је млековод, тако да је од сат до сат ипо потребно да се намири сва ова стока. Што се тиче механизације која се примењује напољу за спремање кабасте хране, и ту је заокружена читава линија за производњу сена, травне и кукурузне силаже. Све то замењује физички рад“, каже Стојановић.
Месечно произведе од 6 до 9 тона млека, које већ седам година предаје млекари Спасојевић. Задовољан је откупном ценом која се, у зависности од квалитета, креће од 38 до 42 динара по литру, без премије. Како правила налажу, млеко чува у лактофризу који је смештен у посебан објекат намењен за складиштење млека.
Познато је да велику подршку пољопривредницима, преко Златиборског Еко аграра, пружа општина Чајетина. Стојановић истиче да је та сарадња изузетно добра и да пољопривредници имају вишеструку корист.
„Наша општина је ретка, ако није и једина у Србији која даје подстицаје за развој пољопривреде. Ја сам разговарао са људима из околине Вршца и Мачве. Они се чуде и не могу да верују да општина даје 50% субвенција на набавку механизације и репроматеријала. Уколико, рецимо, остављате једно теле, за регрес концетроване хране добијате 25 000 динара. То непостоји нигде. То је изузетно добра мера за нас и наравно да смо задовољни“, каже Стојановић.
У свом поседу има око 20 хектара земље. Од тога 15 хектара је обрадиво, а 5 хектара је шумско земљиште. Како би овај посао био што исплатљивији, Стојановић кабасту храну производи на својим њивама, тако да 80 % хранива чини кукуруз. Остало је травна силажа и сено. Иде на варијанту да смањи коришћење концетрата и да направи што квалитетнију кабасту масу.
Веома га је обрадовала вест о изградњи млекаре у Кривој Реци. Верује да ће овај пројекат успети и сматра да је у овом млекарском крају добро имати конкуренцију и још једно откупно место.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
