У галерији Чиготе отворена је изложба акварела Рајка Каришића, уметника познатог по фотографијама који је већ на Златибору излагао и приппрема нове садржаје за ову планину.
После неколико изложби фотографија у Чиготи и на Златибору, награђивани фотограф Рајко Каришић представио се у новом светлу – изложбом 60 акварела. Уметник из Београда се 45 година фотографијом, али у последње време има више времена за сликање због операције кичме па се посветио акварелима и портретима пријатеља и колега. Изложбу су отворили Љубивоје Ршумовић, Зорица Златић Ивковић и Нада Милошевић.
"Као човек који је на неки начин предодређен да буде стваралац, то је неки од Бога дани дар који човек носи у себи рођењем, пуних 45 година сам у континуитету посвећен фотографији, она је мој основини и главни медиј. Поред тога, у неком свом времену којег задњих неколико година сам добио захваљујући једној операцији кичме, неке ствари више не могу дан радим али то што сам добио мало вишка времена сам посветио управо овим активностима, изради акварела и цртању портрета мени драгих пријатеља, колега фотографа,"каже дипломирани машински инжењер и додаје:
"Ја као фотограф веома често путујем и фотографи су људи који су позанти по томе да имају фотографско памћење и где год прођете неким крајем или крајоликом, пејзажем то остане моморисано у неком делу мозга и кад кренете да радите те пејзаже онда они једноставно излазе из вас. Пошто сам дуго година живео у Војводини, можете да приметите да неки моји пејзажи војвођански, али има ту и прелаза из равничарског у планински део где су благо заталасани ти рељефи. То је оно што мене привлачи и што ме на неки начин одушевљава и о одушевљење преносим путем четкице и акварел боја. Веома сам задовољан због тога јер видим позитивне реакције људи који су у прилици да гледају, купе или добију на поклон неке од тих акварела."каже добитник Вукове награде, награде за животно дело Удружења ликовних уметника примењених уметности и многих других. Искуства стечена у фотографији пренео је у сликање, нарочито у обраћању пажње на детаље, који су захтевни за приказвање у малом формату.
"Мали формат је захтеван јер у том формату колико год је он мали морате да спакујете све оно што бисте врло лако спаковали на велики формат. Ја као дипломирани машински инжењер волим да све буде на свом месту и онда у том малом формату се трудим да све поставим онако како треба и мислим да успевам у томе. Повољне су реакције и то је је стимуланс за даљи рад који је преда мном. Ја сам једна од оних фотографа који веома велику пажњу поклања детаљима. Имам једну серију тих детаља које сам радио у акварелу, које нисам овде приказао да се не би мешале једна и друга концепција. Детаљи у тој својој минијатури изгледају јако велики. Ја имам обичај да кажем да смо ми сви окружени једном невероватном лепотом, само је питање посматрача колико ће бити у стању и када ће бити у прилици да ту лепоту уочи и у случају фотографа да ту лепоту забележи и представи другима. И обично ме људи питају: „Па, где си ово снимио, како?“, а то је врло једноставно јер је све поред нас и само треба бити у прилици, имати дар да уочите тај детаљ поред кога сви пролазе, а не обраћају пажњу."Детаљима је била посвећена и изложба „Шапат коља“ такође постављена у Чиготи о деловима дрвених ограда у Старо село Сирогојно, а у септембру ће бити представљена нова изложба о овом музеју на отвореном, а Каришић је раније издао монографију зимских пејзажа Златибора.
"Ове године се навршава тачно 20 година од како смо супруга и ја закорачили у ову лепоту која је Богом дана и коју краси овај цео предео. То је нешто што човека зароби, ја сам на неки начин заљубљен и као човек и као фотограф у овај крај,"истиче Каришић који је познат по фотомонографијама о Хиландару и другим црквама и манастирима. Његова изложба акварела отворена је у галерији Чиготе до 12. августа. https://www.youtube.com/watch?v=AfcvvrV41b8&t=6s М. Ј.
