Ракија шљивовица, национално пиће Србије, уписана је на УНЕСЦО листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Свако домаћинство које има воћњак производи за сопствене потребе одређену количину ракије, али је то пиће и даље углавном непознато ван Европе, због чега интензивно треба да се ради на његовој промоцији, истиче Секретар удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић, преноси Бета.
Поред тога што то пиће није познато, светској јавности, како пише Бета,проблем је што је оно релативно скупо у односу на сва ова поменута пића, јер се оно производи од сировине која је високог квалитета и више кошта у односу на сировине за производњу ових јаких алкохолних пића. Зато је важно што смо дошли на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа, истакао је Богуновић.
Тренутно је у Србији регистровано више од 930 произвођача који производе 26 милиона литара ракија годишње. У Србији је око 73.000 хектара под шљивом, што је 38 одсто од укупно 190.000 хектара под воћем, док око 70 одсто произведене шљиве заврши у ракија, преноси Бета.
–Оно што видимо у последњих неколико година јесте подизање нових засада и, што је веома важно, подижу се засади са старим сортама. Препознате су наше аутохтоне и старе сорте које су због свог квалитета и укуса добра база за производњу висококвалитетних ракија посебних укуса и арома, рекао је Богуновић.
Око 70 одсто ракија из Србије тренутно се извози у пет земаља Немачку, Црну Гору, САД, Хрватску и БиХ.
