Представници Министарства финансија Србије, послодаваца и реперезентативних синдиката завршили су јуче преговоре о повећању минималне зараде за 2023. и 2024. годину, али без резултата.
Синдикати су инсистирали на одговору у писаном облику о томе због чега не може да се повећа минималац за ову годину, пре но што почну преговори о износу који ће важити наредне године.
“Нисмо одустали од нашег захтева да, пре но што разговарамо о повећању минималне зараде за 2024, завршимо прекинуте преговоре о корекцији за ову годину јер је инфлација висока и минимална потрошачка корпа је још у мају коштала 52.000, а минимална зарада је ове године 40.000 динара”, рекао је за Бету представник УГС “Независност” Зоран Ристић.
Додао је да Закон о раду предвиђа могућност да се зарада коригује и два пута годишње у случајевима поремећаја на тржишту, какав је висока инфлација.
Додао је да синдикати не прихватају усмено објашњење Министарства финансија да нема разлога да се повећа минималац у овој години.
Ристић је рекао да су синдикати предложили да се минимална зарада у овој години коригује бар за десет одсто да би се очувала куповна моћ радника са таквом зарадом.
Савез самосталних синдиката Србије (SSSS) и УГС “Независност” су у пролеће ове године покренули иницијативу да се минималац за ову годину коригује, али су представници Министарства финансија тада изнели исту аргументацију као и данас – да нема разлога за повећање, и разговори су прекинути.
Оба синдиката су тада најавила да неће почињати разговоре о минималцу за наредну годину пре но што држава повећа за ову годину или изнесе рационалну аргументацију због чега нема разлога за то.
Ристић је рекао да су синдикати предложили да се ове године од септембра повећа минималац бар за десет одсто, а затим и за наредну око 20 одсто “јер није реално учинити то у једном кораку”.
Он је подсетио да су домаћа предузећа прошле године повећала профит за око 26 одсто и да има простора да се коригује и минимална зарада.
Синдикати се, како је рекао, руководе и тиме што је држава још 2018. године обећала да ће 2021. године бити изјендачена вредност минималне зараде и минималне потрошачке корпе.
Ако не буду задовољи одговором Министарства финансија, синдикати ће 25. августа, када ће бити настављени преговори, донети одлуку о начинима даље синдикалне борбе, рекао је Ристић.
Представник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да привредници, у случају да се постигне договор о повећању минималне зараде за ову и следећу годину, очекују од државе да повећа неопорезовани део зараде, како део терета не би сносили само они, већ и држава.
Преговори о повећању минималне зараде за наредну годину, према законској процедури, почињу средином августа текуће године и морају да се заврше до 15. септембра, а ако се не постигне сагласност између социјалних партнера државе, синдиката и послодаваца, минималну цену рада утврђује држава.
Председник Србије Алксандар Вучић недавно је као и претходне две године унапред саопштио да ће минимална зарада за 2024. годину износити 400 евра, не прецизирајући колико је то у динарима. Синдикати указују да Вучић није надлежан да одређује минималац и оцењују да он тиме обесмишљава преговоре.
