Адаптација јеленске дивљачи у простору репро центра "Трчинога" протиче према плану, без икаквих нежељених ситуација или губитака. Прва тура дивљачи која се у оквиру пројекта реинтродукције поново насељава у ове крајеве дошла је 15. марта, а друга три дана касније. Новоформирано крдо броји укупно 19 јединки, 11 мужјака и осам женки.
-С обзиром да су јединке код нас стигле у зимском периоду, храњене су пре свега кабастом храном тј. луцерком и сеном, а од зрнасте су добијали кукуруз у клипу, кукуруз у зрну и овас. Сада, када је вегетација кренула, кабасту храну узимају све мање, а зрнасту по потреби, према саветима ветеринара, отприлике килограм хране по грлу. Испаше имају довољно у репро-центру, а поготово ће је бити када буду пуштени ван - каже Милун Меловић из стручне службе Ловачког удружења "Златибор" из Чајетине, које руководи пројектом реинтродукције јелена у овом крају.
Пет женки ће ускоро добити потомство, тако да ће се пуштање јелена изван граница репро-центра у великој мери зависити од времена потребног да младунци ојачају. И после отварања ограде репро-центра они ће бити под највишим нивоом заштите и под посебним надзором.
-То неће бити класично пуштање у дивљину, већ само отварање ограде репро-центра, а они ће изабрати да ли ће отићи даље или ће јиш неко време користити овај простор. Правиће се и систем хранилица око репро-центра, како би се утврдило који простор ће им највише одговарати кад изађу. Свакако неће бити препуштен исами себи. Наставиће се храњење на овим хранилицама у репро-центру, пошто су они навикли на то, а искуства са Таре говоре да се они и када оду враћају хранилицама, тако да ће овај простор остати отворен све до доласка следеће туре, која би наредног марта требало да буде допремљена из једног од ловишта у Србији.
https://www.youtube.com/watch?v=kSLiSWcuRiwПодсећамо, пројекат реинтродукције јелена спроводи Министарство пољопривреде (Управа за шуме), с примарним циљем враћања ове дивљачи на просторе које је насељавала пре више деценија.
-Овде сви учимо, о јелену знамо довољно, али не о самом насељавању. Ово је ново за целу Србију. Раније је било насељавања у Источну Србију, половином прошлог века, али у ове крајеве не. Консултујемо људе који знају о овоме много више од нас,. који су годинама радили у областима на којима је јеленска дивљач присутна. Једини проблем до сада имали смо са групом паса луталица, која је упала у простор репро-центра, али смо то успели да решимо. С обзиром да је ово пројекат поновног насељавања јеленске дивљачи, нема говора о некаквом лову све док популације не достигне неки отпимални број. Основни циљ је враћање једне врсте на просторе где је некад била. То је простор читаве Западне Србије, од Таре па до НП Копаоник.
По пуштању јелена на простор ловишта биће потребно осмотрити ситуацију у вези са предаторима, с обзиром да је реткост да јелен и медвед долазе у контакт на истом простору, док се због слабије бројности вука у овим крајевима не очекује велики притисак на јелене са те стране.
И. Јанковић
