У библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини синоћ је отворена ретроспективна изложба слика Драгића Петровића Медоша под називом „Сликар небеских висина“. О сликару и његовом делу говорили су песник Слободан Ристовић и академска сликарка Андријана Андријашевић.
Ликовним опусом Драгића Петровића Медоша обухваћено је, према речима историчара уметности Милете Никитовића, преко хиљаду слика. Оне су кроз различите фазе рађене различити техникама, али је Медошев рукопис пре свега препознатљив по слојевитим наносима уља на платну којима је успешно дочаравао своје замисли, било да је реч о пејзажима или фигурацији.
„Ја просто не знам да ли ме више одушевљавају његови пејзажи мирних тонова, јаких и експресионих потеза , или ове које су мало агресивније у боји, новије, другачије тематике; да ли су то пејзажи, да ли су фигуративни мотиви. Заиста је сјајан у сваком аспекту и оно што је такође интересантно је шта кажемо ми стручњаци из те области, и шта каже, наводно, обичан свет. Оно што је ту интересантно, ми се овде слажемо јер се и једним и другим допада његов рад кроз различите технике. Стил се јесте мењао годинама донекле, али је остао тај експресивни јасни призвук у свим његовим радовима. То је мој утисак, и ја увек тражим управо то у његовим сликама. Јер, колико год да је експресиван, када слика портрете жена нпр. ту се види благост на њиховим лицима, уколико је то неопходно за одређену атмосферу којом се бави. И то је оно што мене код њега одушевљава“, каже академска сликарка Андријана Андријашевић.
Медош је био веома поштован сликар међу својим колегама, и драг пријатељ. О њему песник Слободан Ристовић каже да је био боем и песник, помало усамљеник, али и највећи горштак Лужничке долине.
„Драгић Петровић Медош је, можда, после Божа Ковачевића највећи и најважнији завичајни сликар овог нашег окружења. Зашто кажем за њега „можда највећи завичајни сликар“? Он је давно изашао из оквира које завичај чини на катрама, али остао је да ту живи и да ту где живи осликава то окружење и оне импресије које је школовањем, путовањем, читањем... живео, надживео, да би то све ту оставио“.
„Медош је уметник чијој је сликарској визији свака кошуља тесна. Његова платна су задиркивање боја, музике, поезије“, написао је Ристовић у једној својој беседи. И томе се заиста више ништа не би могло додати.
